Oči boje meda

   Koliko puta sam želeo da je pozovem da joj kažem koliko je volim i koliko mi je potrebna. Njena podlatkica, miris njene šake, njene oči boje meda... Elena, Elena, Elena, ima milion Elena ali samo jedna je moja. Zapravo, bila je.

Viđali smo se tokom pubertetskih dana. U tim danima ti je stalo samo do vatanja i pokušaja malo hand job-a, malo oralnog ako ti se posreći. Tako sam špartao malo kod ove, malo kod one. Jedna Marija mi pruži odličan peting, koji se uglavnom završi njenim orgazmom a mojim otečenim mudima. S Oljom sam imao rizičan snošaj, pa me je molila da mi rodi dete ako je trudna. Važi, pa da mi uništi ostatak mog postojanja. Srećom, dobila je kroz par dana, mada je slagala itd. Na kraju sam morao da joj kažem da sam je prijavio pandurima i da ne sme da mi priđe bliže inače će je uhapsiti. Ona je bila pomalo glupa pa mi je i poverovala. Od tada je nisam video, ali čuo sam da se preselila u drugi grad. ,,Što je sigurno, sigurno je."
A onda sam sreo nju.
Nosila je kratak šorts koji je otkrivao njene bele, duge noge. Gore je imala ležernu majcu bez rukava, kroz koju su se nazirale sitne bradavice svaki put kada bi vetar malo jače dunuo, dok sam ga ja molio da ne prestaje. Imala je dugu, ravnu plavu kosu. Znate, onako svilenkastu meku pod prstima. Jače obrve, oči boje meda i usne u obliku ružičastog srca. Njene usne sam zamišljao samo kako ih ljubim, ljubim dugo dok ne umrem. Imala je taj stidljivi pogled, kao neće da me gleda a onda nabaci onaj osmeh koji mi kaže sve. Bio sam naporan, o sam Bog zna da jesam, ali kako drugačije kada je tako delovala na mene. To ljudsko biće prepuno skrivenih čari samo za mene...Moja Elena...

   Prisvojio sam je i pre nego što sam je prvi put poljubio, a jesam verujte mi. Mnogo puta.
Ok, muvao ju je i jedan Slaven, i jedan Marko ali srećom po mene bili su to obični šmokljani koji bi morali da pobegnu, jer bi dobili primetnu erekciju u njenom prisustvu.
Ja 18, ona tek 16 godina. O Bože, koliko sam voleo samo da je posmatram, samo da vidim šta će sledeće da uradi. Da li će ruku da stavi ispod svoje kruškaste brade ili će staviti svoju malu glavu na podlakticu. Da li će joj biti zima pa ću ja morati da izigravam heroja i skinem svoj duks koji sam, u tim letnjim danima, nosio samo zbog toga da bi je pokrio ako bi joj bilo hladno tokom noći.
Šmeker sam ja, nije da nisam, ali ona nije bila kao sve ostale. Poljubac bi bio samo početak ozbiljne borbe za opstanak, početak je značio mogući kraj, pa sam ga ja onako šeretski izbegavao. A nije da je nisam hteo ili poželeo... Svake noći sam je imao u svojim muškim nespretnim rukama. Svake jebene noći ista projekcija, ona i ja postajemo jedno, ali onako romantično, blago. Čudi me što se ,,on" nije žalio, mogće da je i uživao. Orzgazmi su bili poprilično jaki, i sutradan kada bih je video u kupaćem kostimu kako bezciljno gleda u plavo more, obuhvatio bi me stid kao da sam je iskoristio. Tada bi mi rekla: ,,Nikola, šta ti je? Rumen si u licu." ,,Ma, to je od sunca." Slagao bi je, ne znajući sama da je ona to sunce. Dobro, nisam je mnogo ni slagao.
Dani su prolazili i leto se bližilo kraju. Kružio sam oko nje pokušavajući da je smuvam, ali nisam uspevao.  Bila mi je potrebna prava priča za nju. Kad god bih hteo da je poljubim, ona bi me onako pogledala i ja bih zanemeo. Tada bi obično rekla: ,,Ne volim ljude koji ne umeju da naprave prvi korak." ili ,,Sramota šta ovi ljudi bacaju po plaži." Znam da je znala da želim to da uradim, ali nikako mi nije pomagala.
Jedno veče smo proveli ležeći na pesku posmatrajući zvezde. Čavrljali smo o nekim žabama koje ginu tamo na Bliskom Istoku. Odjednom se nalaktila okrenuvši se ka meni: ,,Možda je vreme.", rekla je. ,,Žabe su konkretno veoma zanimljive. Imaju te oči..." Nisam je čuo. ,,Ej, ti!", uzviknula je, ,,Čuješ li me? Mislim da je vreme." Smogao sam snage da je pogledam u oči boje meda. ,,Za šta?" Prozborio sam.
,,Da me smuvaš sa Ilijom."
Ilija je moj stariji brat. Ide na fakultet, igra košarku, poprilično je šarmantan i jebeno je zgodan.
,,Sa Ilijom?" Nisam mogao da verujem u njene reči.
,,Da. Pokušavam već dugo da ga smuvam ali nema šanse. Stalno priča o biologiji, o amebama i o tim njegovim sranjima. Jedno veče sam i probala da ga poljubim, ali je odmakao glavu. Wtf sa tim? Jel možda gej?" Ne, moj brat nije gej, ali u tom trenu sam jako poželeo da jeste. Jako.
,,Nije gej, ali ima devojku. Već dugo je sa njom." Na kraju sam se odlučio za istinu.
,,Fuck, baš do jaja! Ložakam se celo leto na njega i tek sada saznajem da ima ribu! Baš cool." Podilga se u sedeći položaj, zagrlivši noge rukama.
,,Pa jebiga, mogla si ranije da mi kažeš." Odjednom me je pogledala i u tom njenom pogledu je bilo besa, straha, premišljanja, to je sve što sam uspeo da ,,pročitam" pre nego što je njen jezik završio u mojim ustima. Od siline sam pao na leđa, dok je u sledećem momentu ona bila ne meni. Ljubila me je. I koliko god su mi njene usne prijale, to baš nije bio scenario kakav sam ja zamišljao za nas dvoje i  naš prvi poljubac.
,,Stani, stani..." Uhvatio sam je za ruke pokušavši da je sklonim od sebe.
,,Šta je bilo?", upitala me je dok je brisala usne.
,,Šta si to uradila? Ne kapiram, priznaš da se ložiš na mog burazera i kada sam ti rekao da je zauzet, ti nasrneš na mene."
,,Pa? Znam da ti to želiš celo leto."
,,Ja želim celo leto?! Mislio sam da i ti to želiš, ali večeras si jasno rekla ko ti se sviđa, tako da...Mislim da je ovo jako glupa ideja."
,,Hm...U pravu si. Izvini, ne znam šta mi je bilo." Brzo je ustala i uzela svoj hipi ranac.
,,Mislim da je najbolje da se više ne viđamo." Kazala je.
,,Da..." Nisam mogao da dođem k sebi od šoka.
,,Ok, zbogom Nikola. Želim ti sve najbolje."

Čini mi se da je naposletku, dok je odlazila, rekla da pozdravim Iliju. Dugo sam samo buljio ispred sebe. Mislim da sam tu proveo celu noć.
Naredni dani su bili strašno teški, užasno dugi a u mojoj glavi muk. Ipak je počelo na neki način, ali se i završilo, na neki način. U ustima sam imao ukus njenog jezika, ukus Elenine saliv-e (lat.pljuvačke) i nisam prao zube naredna tri dana. Želeo sam da deo nje zadržim na neki način, ali mislim da je to bila veoma glupa ideja, jer sam taj ,,deo nje" odavno progutao i svario možda. Šteta, što to moje srce nije isto uradilo.

Prošle su godine. Mislite da sam postao pijanac koji sedi u lokalnoj kafani koja miriše na vutru i dim, pije čokančiće rakije i lupa glavom u sto kad god krene neka pesma da boli?
Nisam, završio sam isti fakultet kao i moj burazer. Pokušao sam da ličim na njega, ali to je bilo neizvodljivo. On je bio veoma visok, ja prosek, on je bio smeđ, ja crn, garav kao gavran. On je imao zelene oči, ja braon, imao je široka ramena i pričao je tri jezika, ja sam imao ispucale šake, kriv nos i nisam ni srpski valjano znao a kamoli neki drugi jezik. U njega se, jednog davnog leta zaljubila jedna Elena....Koju sam ja voleo svim svojim srcem. Tu se sva poređenja završavaju, i sva druga počinju.

Jednog poslepodneva čekao sam na kasi da platim namirnice koje sam pažljivo pazario. Vadio sam karticu iz jakne, kada mi se rame okrznulo sa nečijim. Da pogodili se, bila je to ona, Elena. Ali, Elena žena, sa šatiranom kraćom kosom, dugim pantalonama i primetno našminkana. Imala je crveni karmin koji je zaklanjao njene prirodno ružičaste usne, imala je sako koji je strogo štitio njena bedra, a samim tim i njene bradavice. Bila je malo viša, obrve su joj bile uredno počupkane...Jedino što se na njoj nije promenilo bile su njene oči boje meda. Zadržao sam knedlu u grlu kada sam ih ponovo, nakon toliko godina, video.
,,Nikola!" Radosno je uzviknula. ,,Ne mogu da verujem da si to ti! Koliko je prošlo?" Delovala je srećno.
,,Deset..." Jedva sam izgovorio, čak je delovalo ispresecano, kao de-se-t.
,,Uau, promenio si se. Pravi si čovek Džo." Zvala me je ,,Džo" ponekad kada bi joj doneo omiljeni sladoled, rekla bi: ,,Grasias Džo." i poljubila bi me u obraz. Jel sam ja bio njen potrčko tada?
,,I ti si. Porasla si malo, jel da?"
,,Da, tri cela centimetara. Pa šta radiš, čime se baviš?" Primetio sam da je htela malo dužu konverzaciju sa mnom, pa sam je posavetovao da platimo ono što smo kupili i odemo do obližnjeg kafića na kafu. Red iza nas je bio poduži.
Prihvatila je moj poziv i nakon par minuta smo sedeli u obližnjem kafiću u kom je odisala prijatna atmosfera. Trljao sam ruke od hladnoće i suvoće.
,,Da, ova jesen je baš počela onako žustro. Znači, biolog. Ne mogu da verujem, završio si isti fakultet kao Ilija." Kad god bi rekla ime moga brata, mene bi nešto probolo kroz srce. Direktno u mišić, kroz njega, a izlaz kroz pleća. Jebeno.
,,To nam se svima činilo kao dobra ideja i eto. Bilo je teško, ali sam završio i sada radim u institutu."
,,Ne mogu da verujem. Šta je bilo sa tvojim interesovanjem za ekonomiju? Znam da si užasno bio zagrižen za taj poziv onda kada smo pričali na moru."
,,Da, pa to je bilo jako davno. Ljudi se menjaju." Oštro sam je pogledao.
,,To si u pravu."
,,A i motivisao me je jedan razgovor koji sam imao u vezi ugroženih žaba na Bliskom Istoku." Pognula je glavu, stidljivo se osmehnuvši.
,,Da, poznat mi je taj razgovor. Nemaš burmu, nisi oženjen?" Glatko mi je provukla to pitanje, i pre nego što sam odgovorio, pregledao sam njene šake da bih znao šta da kažem. Poneo sam se kao glupi tinejdžer sa mora, jedna šaka joj je prekrivala drugu i odlučio sam se za istinu, ponovo.
,,Ne, nisam. Ti?"
,,Oh, razvela sam se." Rekla je to kao od šale.
,,Žao mi je." Nisam znao šta drugo da kažem.
,,Meni nije. Bio je prava svinja taj moj bivši." Prstima je prešla po šolji u kojoj je strpljivo čekao njen penasti cappuccino sa malo podgrejanog mleka i sa pola kašičice šećera.
,,Onda je to ok ako je bio loš i bolje je što je bivši." Osetio se nalet energije, kao da smo opet klinci, kao da smo opet toliko neiskusni.
,,Htela sam da ti kažem da mi je jako žao što smo onako završili. Često sam mislila na tebe..."
,,Nemoj." Prekinuo sam je.
,,Zašto? Jel ne mogu da ti kažem..."
,,Nemoj da mi kažeš. Nema potrebe."
,,Ja mislim da ima i želim da ti kažem da sam užasno bila zaljubljena u tebe Nikola." Podigao sam glavu i diretkno je pogledao u oči boje meda. Slivala joj se suza niz levi obraz.
,,Šta?" Počelo je da mi zuji u ušima.
,,Da, bila sam mnogo zaljubljena u tebe. Celo leto, sve vreme na moru." Počela je da plače.
,,Ali, rekla si za Iliju, pitala si me..."
,,Jesam, bilo mi je muka! Muka da te čekam da napraviš prvi korak, da me poljubiš, a ti ništa nisi preduzimao. I kada sam te prva poljubila, ti si me odgurnuo. Odgurnuo si me od sebe, oterao me. Taj osećaj nikada nisam zaboravila, osećala sam se loše. Uništio si ceo moj svet!"
,,Ja sam uništio tvoj?! Ti si..." Nisam znao šta da kažem, nisam mogao da progovorim dok je ona plakala kao letnja kiša koja se spušta niz usamljeni prozor sa razbijenim staklom.
,,Zašto me nisi potražio, Nikola? Bila bih tu, uvek tu za tebe." Poslala mi je slomljenu energiju, uništenu žensku hemiju koja više ne veruje nikome. Osećao sam se kao da sam je izneverio, prvi ja, a poslednji njen bivši ,,svinja".
,,Elena, ja nisam znao da je to tako bilo. Rekla si mi da ti se sviđa moj brat i rekla si, i otišla si besno. Misliš da je meni bilo lako? Nikada te nisam preboleo i nikada nisam više mrzeo sebe nego onog dana kada sam poželeo da sam kao moj brat." Pognuli smo glave, poraženi, šah-matirani.
,,Zašto smo to dozvolili? Zašto smo dozvolili da nas pobede naš ponos i naš manjak hrabrosti?", rekla je.
,,Nije još uvek kasno. Sreli smo se sada, to je sudbina, moramo da verujemo u to." Optimistički sam na brzinu skupio sve informacije pljunuvši ih joj u lice.
,,Ne, Nikola. Više nije tako. Previše smo slomljeni da bismo opet bili spojeni."
,,Dozvoli mi Elena, dozvoli mi da ti pokažem koliko te volim, koliko sam te voleo." Uhvatio sam je za hladne ruke. Nije bila sigurna, ali ipak je dozvolila da ih držim.

   Klasika i romantika. Završili smo u mom stanu na Karaburmi.
Dok se skidala, upijao sam svaki pedalj njenog tela. Želeo sam da zapamtim kako otkopčava dugme, kako skida pantalone, kako izgledaju njene sitne bradavice, oreole... Kakav joj je pupak, kakva je ,,ona", naravno savršena je kakvu sam je i zamišljao. Još i lepša. Miris nje, Elene, urezao mi se u mali mozak, zapamtio sam svaku mirisnu notu njenog bića. Osećao sam se pijano, srećno, izgubljeno, a opet pronađeno. Kao da sam stvoren samo zbog toga da pripadam ovoj ženi kojoj sam mogao biti prvi i poslednji. Nekada davno, kada su cvetale ruže...
,,Bila sam nevina kada smo bili na moru i svake noći sam maštala kako gubim nevinost baš sa tobom na plaži. A onda bih pocrvenela i krišom se samozadovoljavala dok je Nataša spavala prekoputa mene." Stidljivo mi je ispričala jednoga dana nakon našeg doručka. Ležali smo sklupčani na krevetu, ponovo se upoznajući.
,,Ti, mala bezobraznice. Kako te nije sramota?" Smeh je činio naše jutro, osmeh kada vidim kako ona leži pored mene, bela i srećna. Smeh je činio naše podne, kada dođem sa posla, a ona u halterima sprema ručak, izgorene šnicle sa pomfritom (priznajem, nije bila neka kuvarica, ali je bila najbolja žena). Smeh je činio naše veče, kada bi zagnjureni u svoje knjige, u tišini pričali o sreći koja nas obuzima što smo zajedno. Smeh je činio našu noć, kada bi je nakon naše ljubavi poljubio u usne, one usne u obliku srca za koje sam stvoren.
Želite da znate kakva je bila? Džentlmen nikada ne priča o svojoj dami, ona je za njega svetlosno svojstvo svega onoga za šta se bori i što voli, zar trebam da vam kažem kakva je kad je najranjivija? Ne. To morate sami znati, ako ste ikada voleli.

   Bilo je i svađa, o koliko ih je bilo! Bacanja tanjira, cepanja mojih slika sa bivšim devojkama. Ogreban drveni sto od noža, kojim je htela da me gađa ali je odustala. Histerije, plakanja, toliko je bila temperamentna da nije mogla da prestane kada krene da plače. Mnogo je plakala kada se posvađamo. Tada bi je zagrlio, ona bi krenula da mi gurne ruku, ali ja bi bio uporan i ona bi posustala. Grdila bi me kada kasnim, i kažnjavala me tako što bi bacila ručak koji je spremila specijalno za nas dvoje. Ja sam bio srećan, jer bi tada poručili roštilj kod ,,Čika Buce" i nakon dužeg vremena bi jeli nešto što nije presoljeno, iszgoreno ili uništeno nekim sastojkom kojem ne mogu ni ime da izgovorim.
Ipak, voleo sam je, voleo sam nas.

Zaprosio sam je nakon godinu dana zabavljanja i zajedničkog života. Pristala je uz ciku, vrisku i jednu staklenu suzu. Spremali smo venčanje kada sam morao da odem na poslovni put. Ovoga puta, žabe su me zaista trebale na terenu. Smejala se toj činjenici, ipak me je ispratila uz blagoslov zaljubljene žene. Nakon desetak dana sam se vratio u naš stan. Već s praga mi se učinio praznim. Pozvao sam je: ,,Elena, ljubavi!" Nije bilo radosnih koraka po bukovom parketu. Spustio sam torbu i ključeve od kola. Osetio sam se kao stranac u sopstvenom domu. Počeo sam da šunjam kao da tražim nešto, nekoga, nekoga ko će iskočiti i reći da onu koju tražim, ne živi više tu. Uzeo sam mobilni s namerom da je pozovem, bila je nedostupna. Seo sam na trosed pokušavajući da se osvestim. Naposletku, uspeo sam da odem do naše spavaće sobe. Naravno, tamo je stajalo sklupčano, meni strašno pismo, na onom jastuku gde je ona nekada sanjala.
Ostavila me je. Napisala je da ne može da laže i sebe i mene. Da ona nije za brak, da nije za decu, da nije za život u dvoje. Ceo svet mi se srušio. Uništila je sve u šta sam verovao, uništila me je mnogo više i jače nego što je to uradila prvi put, pre mnogo godina na moru.
Ponekad poželim da je nikada nisam sreo, ali to potraje dok ne popijem flašu ,,Gorkog lista", onda se setim čemu me je sve naučila, da je bila nekada moja, makar toliko koliko je bila spremna da deli i da pruži. Znam da mi je pružila najviše što je mogla i znala.

Naučio sam da nikada nije bila zaljubljena u Iliju, da joj se nije sviđao njen bivši ,,svinja"...Shvatio sam da me nikada nije volela.
Elena je bila zaljubljena u ljubav, nemoćna da zaista voli.
Zato je i otišla.

Muškarci...Volimo vas

  Dragi naši muškarci,

ponekad se pravimo kao da vas ne poznajemo, kao da vas ne podnosimo... Koristimo izlizane fraze: ,,Muškarci su sa Marsa, a mi sa Venere.", da smo dva različita sveta, da vas jednostavno ne kapiramo. A istina je sasvim drugačija. Isina je da vas, prosto, obožavamo! Možda malo manje nego što vi obožavate nas, ali svakako vas volimo. Volimo vaš obris jakog muškarca, vaša ramena, vašu zadnjicu (o, da i mi volimo da lupkamo sočne guzove), volimo vaš muški nos, vaše šake, vaš torzo, volimo sve na vama i sve ono što predstavljate. Nekoga ko će nas zaštititi samo jednim zagrljajem. Ok, ima i žena koje vole da grle i štite, al to je neka druga tema.

Uh, oda vama dragi naši muškarci! Jedan aplauz za naš jači pol. Za one oči koj nas gledaju samo nama poznatim sjajem, za one ruke koje grle najjače, za usne koje ljube tako slatko da im ni med nije ravan. Za onu ,,ludu" glavu (crnu, plavu, smeđu, ćelu, dugokosu, kratkokosu, riđokosu..) koju nam nasloni na rame i vi zauvek zaboravite zašto ste se maločas ljutili na njega. Za onaj osmeh, uh za onaj osmeh koji vam oduzme tlo pod nogama i onda imate osećaj da ste izvan vašeg tela. Divni naši i samo naši muškarci... Ima li kraja nabrajanju zašto vas toliko volimo i zašto smo vaše zavisnice? Želimo da vas ,,konzumiramo" 24/7, u svakom pogledu te reči.

Mmm, volimo kada vi napravite prvi korak, kada ste šmeker koji tačno zna da nas čita, iako vam to nećemo priznati, jer mi smo žene, zar ne? Istina je da nas to oduševljava, a posebno volimo kada imate smisao za humor i kada nas nasmejete do suza. Tada nas opustite intelegencijom i vaše smo!
Postoji li išta bolje od pametnog muškarca koji zna šta želi? Ima, žena koja je rame uz rame sa njim.

O, kako volimo kada krene make out part, pa kada nas celim svojim muškim telom zaklonite direktno nas gledajući u oči, snaga... Kada dok se ljubimo, stavljate našu glavu u vašu šaku, kada ste nasty, zahtevni...
Uuu, volimo da nas posedujete na jedan zdrav način, kada vladate našim umom i telom osluškujući granice koje vam postavljamo. Da li volimo seks? Oh, mi ga obožavamo isto koliko i vi...Možda i više. ;)
Uvek nas pitajte šta želimo, uvek nam ponudite vaše mogućnosti, dozvolite da upoznamo vaše telo i vašu dušu, kao što i mi to dozvoljavamo vama.

Volimo vaša leđa, volimo naše ruke na njima. Ponekad volimo da ogrebemo, ponekad da ugrizemo. Shit, vi tako utičete na nas. Ne zaboravite da vas obožavamo, uzduž i popreko, odozgo, odozdo, s preda i otpozadi, vi ste naši, mi smo vaše. Trik? Dozvolite da se posedujemo da krajnjih granica zadovoljstva. Pričajmo usnama i telom, ne kao mačka i pas, ne kao miš i mačka. Budimo par u svojstvu celine.
Hvala, hvala što se volite sa nama, što se zadirkujete, svađate...Hvala vam što postojite.

Hm, a ,,njemu" veliko hvala što ume da bude ovakav, onakav, manji, veći, srednji, tanji, deblji...Kakav god je, ako je sa pravom, pravi je. Upoznajte nas. Iskreno ćemo vam reći šta mislimo, a onda...Onda ćemo vas voleti.

Muški pol, vaši glasovi, vaša maljavost, sve ono što vas čini muškarcima... Štitite nas, i mi ćemo vam biti zahvalne. Volite nas iskreno, volećemo vas još više. Budite pažljivi, bićete nagrađeni. Šarmirajte nas svaki dan, vratićemo vam. Iznenađujte nas, bićete iznenađeni. Pružite nam orgazam, bićemo zauvek vaše. Ljubite nas dugo, dugo, i bićemo presrećne. Budite srećni zajedno sa nama.

Sve za zdrav nastavak naše rase i produžetak ljudskog veka trajanja.
Vodite ljubav, a ne rat.

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Bartolinijeva žlezda i savršen kraj leta

  Drage i dragi moji, nije me bilo celo leto, ali s prvim jesenjim kišama eto i mene natrag. Moram da treniram pisanje pre nego što počnem s pisanjem svoje druge knjige. Da, niste znali da imam i prvu knjigu? Imam, do kraja godine je izdajem i bićete u mogućnosti da je pročitate, naravno.
Jesen, ovako tiha dok gromoglasno pokazuje svoje pravo, kišno lice, uvek me vrati u ovaj mood, mood čitanja i pisanja, mada pisati nikad nisam ni prestala, samo sam pravila male puze i to je ok, zar ne?
Što se tiče mojih rubrika, ostaće koliko-toliko iste, s tim što ću više istraživati, a uskoro bi trebali da krenemo i sa vlogovima, a o čemu se tu radi, videćete. Puno novih stvari pred kraj ove 2015. godine.

---A sad bih vam skrenula pažnju na Bartolinijeve žlezde, koje se, naravno, nalaze kod žena. Tačnije, kod ulaza u vaginu. Uh, da sada ste se malo smorili zbog te činjenice, ali verujte da niste toliko koliko su se smorile one žene koje su imale ili imaju iskustva sa ovim malim pakosnim žlezdama koje umeju toliko da pokvare život na neodređeno vreme da je to zaista bezobrazno.---

***Bartolinijeva žlezda, wtf, šta je to?***

-Bartolinijeva žlezda druguje u paru, što znači da ih ima dve, nalaze se sa obe strane vagine, nisu veće od lešnika i svaka od njih ima premali, premali, premali kanal dužine 2,5cm. Fino malo čudo. 

Te predivne žlezde luče sekret koji je prirodna lubrikacija koja pomaže ženi pri seksualnom odnosu, kao i prilikom porođaja. Znači, da su bitne.Veoma bitne.

***Kako dolazi do upale Bartolinijeve žlezde?***

-Obično se upali B žlezda s jedne strane, mada postoje žene kojima su se upalile sa obe strane, mada veoma retko u isto vreme.
Navodno, upalu B žlezde je iskusilo samo 2% žena. Pretežno više pate žene koje su crne ili tamnije puti, mada ja, kao i mnoge druge devojke koje su bele puti su primer da to nema veze sa vezom. U pitanju je samo čista sreća i ništa više.
Za početak, vi možete imati cistu na B žlezdi za koju ni ne znate da postoji. Ne boli vas, ne smeta vam, i odjednom PuF! Dođe do određene infekcije i ona se okuraži i poraste u gnojni, smrdljivi apsces koji može biti veličine golf loptice! O da...Pa, ajde šarmiraj nekoga sa ,,jajetom" između nogu. Kuku...
Do upale dolazi iz ne zna se kojih razloga! Može biti mehanička povreda, jednostavno se kanalić, maleni, maleni, zakrči i taj fini sekret nema kuda da odlazi i tu se skladišti. Divno, zar ne? Prosto ko pasulj. Nije polno prenosivo, mada naravno kondomi se uvek savetuju. Nebitno je s koliko njih si spavala, ili šta već radila, ako imaš tu sreću u nesreći da si jedna od 2%, nema ti pomoći.
Što se mog slučaja tiče, mislim da sam se zarazila nekom kulturnom bakterijomi i da je ona dovela do jače upale, jer sam bila na bazenima tokom pretoplog leta, a svi znamo kakva su naša plivališta. Ali, osim toga nosila sam kombinezon koji nisam oprala (o, glupe mene), a bio je kupljen u prodavnici odeće. Tako da sam se negde, nekako, nečim zarazila i ugostila te kulturne bakterije u svojoj levoj Bartolinijevoj žlezdi. Zato žene, ogledalo (ako ima uveličavajuću stranu, još bolje!) u ruke, telo na krevet i gledajte, proučavajte, naučite o svojoj vagini i rasporedu u njoj. Naravno, ne gurajte ništa u nju, operite ruke pre posmatranja i budite nežne. Ako ne napipate ništa, ništa ni ne postoji, ako ipak osetite nešto, ne paničite, sve je to ok. Apsces je jedina grdna stvar ove cele priče, a do njega ako stignete nećete ga zaobići. Takođe, apsces se razvija dvaput češće nego cista, ali iako ima dosta recidiva, jedan divan ginekolog mi je rekao da se najčešće dešava da se jednom dogodi da se, iz nepoznatog razgloga, zakrči taj kanal i onda dolazi do toga. Ali, da se ne ponavlja, dok me je drugi ginekolog urnisao sa izjavom da ćemo videti šta ćemo sledeći put da radimo sa tim. Ma ajde, marš ženo, na meni pare nećeš zaraditi!

***Simptomi koji ukazuju da postajete jedna od 2% žena su:***

-Meni lično, prvi simptom je bila naduta leva velika usna. Kroz dva dana ona je porasla iako sam stavljala obloge od kamilice, mazala Flogocid kremu itd. Imala sam i temperaturu zajedno sa spoljnom temperaturom koja je iznosila oko 40 stepeni! Otišla sam kod privatnog ginekologa, koji je to hteo laserski da mi secne, ali ja sam (pametna) preko Google-a već sebi dala dijagnozu i znala sam o čemu se radi, tako da sam pročitala da su intervencije koje se rade bez anestezije pod upalom PREVIŠE bolne i odmah sam odustala od toga da me ona bocka, štricka i to još laserom. Neka hvala, ženo! Radije ću se sama sa svojom Bartolinkom nositi nego da na silu vadim nešto što još nije zrelo. Hm, zrelo..Fuj.

***Šta raditi? Kako sprečiti bol?***

-Mene nije puno bolela koliko mi je smetala prilikom hodanja, sedenja, i odlazak u toalet je bio prilično mučan i smešan. Pošto nisam htela da me laserski secnu, dobila sam inekcije. Ojsa, Gentamicin 80mg, 2x dnevno. Lagana priča, leto, umesto da sam na bazenu da sunčam svoje nogice, tim nogicama sam se vukla u Dom zdravlja na plus 100 da bih primala inekcije. Brat me je vozio, though.
Inekcija ko inekcija ništa strašno.U tim momentima, se molite da ta stvar pukne i ostavi vas na miru, a ako se to ne dogodi, znaš šta ti sledi: incizija.

***Moguće intervencije***

-Postoje 4 intervencije vezane za problem zvan i znan kao upala Bartolinijeve žlezde:

1.-Incizija i drenaža- radi se uglavnom bez anastezije (šta će nam to, pa mi smo žene!). A i ako se da anastezija dok je žlezda pod upalom, ista ta anastezija ne deluje, naravno. Deo se zaseca i ispušta se gnojni sadržaj, na silu. Onda se tu kao stavi neki kateter ili dren i kao ona će se tako cediti bla, bla, bla. Bačene pare, jer se nakon ovog postupka dešavaju recidivi, a bogami i košta cela ta procedura.

2.-Marsupijalizacija (jedva ste pročitali, jel? Znam, i ja sam je jedva zapamtila i napisala): prvo se uradi ceo proces kao kod incizije i drenaže, s tim što se napravi tj. produži kanalić B žlezde, da bi sekret mogao da teče kroz taj novonapravljeni, širi kanal. Ova procedura je jedan od boljih intervencija ako je uradi profi ginekolog. Recidiva je manje, a savetuje se da se odradi kada B žlezda miruje tj. kada nije pod upalom.

3.-Samopucanje. To je po meni najzdraviji postupak, kada B apsces sam reši da je dosta bilo i sam pukne pod pritiskom antibiotika, odgovarajućih obloga i krema. Ne dešava se često, ali srećne su one žene čiji organizam je jak da se izbori sa upalom i sam reši svoj problem. Moj je jedan od njih! Amin.
Nakon treće primljene inekcije, u toku prijatne večeri, moj apsces je pukao. Bio je to 14 avgust 2015. godine oko 10 uveče. Ležala sam na terasi, noć je bila s blagim vetrićem koji mi je davao povoda da duže izdišem i uzdišem. Kakva noć... Imala sam blagu temperaturu, ali pojela sam pohovanu slanu palačinku koju mi je doneo moj dragi boy. Da, da bio je upućen u sve što mi se dešava i video je moju Bartolinku veličine jajeta, ali i tada sam mu bila privlačna. Ah, šta je ljubav...
Odjednom sam osetila težak miris ali i primetno olakšanje. Nakon minut-dva, taj miris je postao još jači i odvratniji, a ja sam osetila da je apsces popustio i da je skroz pukao. Moram reći da je bilo suviše gnojnog sadržaja na mom donjem vešu, ali olakšanje koje sam osetila neću zaboraviti nikada. Tako da sam se ja sa njim mučila od utorka do petka kada je i pukao. Primila sam sedam inekcija, nastavila da stavjam obloge od žalfije, u koje se od tada kunem kao i i u Hidrogen od 3% i Povidon jod za kožu. Nakon mesec i po dana otok nije prolazio. Bilo mi je sumnjivo zašto osećam žlezdu i dalje kada je apsces pukao. Inače, radila sam sve ginekološke analize i sve je bilo u najboljem redu. Ali, cista je bila i dalje tu, smetala mi je. Naravno, seksualne odnose nisam smela da imam.
Otišla sam kod trećeg ginekologa koji mi je dao antibiotike i vaginalete. Moj proces čišćenja se nije bio završio iako mi je državni ginekolog rekao da je sve u redu! Pritom, u državnom Domu zdravlja bilo mi je rečeno da imam i kondilome, koje privatni ginekolog nije video! Sramota za državno zdravstvo! Dokle će nas lagati i varati!?
Previše stresa za mene, previše. Tako da sam nakon popijene kutije rekla baj, baj cisti. Mada, i dalje pratim ceo proces, i dalje gledam i merim-sečem, premeravam, upoređujem jednu stranu s drugom, ali sve je to ok jer preveliki je to stres za jednu osobu koja još nije rađala, koja je još mlada i koja naravno želi da bude dobro i u redu.
Znam da može u trudnoći da se ponovi, znam da ne mora ni da znači... Sve je to biti ili ne biti bolest, koja se naravno svrstava i tretira kao bolest Bartolinijeve žlezde. Mene je leva B žlezda iznenadila, ali svako veče joj tepam da se to više ne dogodi, za sada me sluša pu, pu, pu.

4.-Excizija iliti odstranjivanje Bartolinijeve žlezde. Postoje žene kojima se proces upale mnogo češće ponavljaju nego drugima i one spadaju u najređu grupu žena. Njima se uglavnom savetuje da se odstrani žlezda iako se ta intervencija ne preporučuje onim ženama koje nisu rađale. Kažu da je operacija jedna od krvavijih, ali postoje žene koje su se osetile preporođene nakon nje i nisu više imale problema sa žlezdom.

To je to.

***Preventiva***

-Rad na imunitetu, treniranje, zdrav život... Smanjiti vožnju biciklom, ne nositi tange, ne koristiti higijenske uloške, kao ni higijenske maramice. Uske farmerke zaobilaziti i voditi računa s kim vodite ljubav. Sve je to stvar sreće ako mene pitate, ali treba probati, zar ne?

Moji (lični) saveti za preventivu):

-dan započinjem sa mlakom vodom i limunom;
-kašiika meda za noć;
-20 kapi Propolis kapi iskapati u vodu ili na šećer;
-u toku dve nedelje ispiranje (bez irigatora) sodom bikarbonom razmućenoj u vodi i ispiranje žalfijom;
-tuširanje nakon nužde;
-ne nošenje tanga gaća;
-bez higijenskih uložaka i maramica;
-pranje isključivo spolja bebi sapunom koji koristim samo za intimni deo tela;
-pijem litru i po Prolom vode.

***Reč podrške ženama koje su imale ili imaju problem sa Bartolinijevom žlezdom***

-Drage moje žene, saputnice, saradnice, jake smo mi! Šta nam može ta mala žlezda, sem da nas nauči malo više da vodimo računa o sebi. Da shvatimo koliko malo treba da nas ona ,,baci" u krevet, ali koliko volje treba da se cela situacija reši i da sve bude kao pre. Oslušnite svoj organizam, pomozite mu, tako će i on vama pomoći. Samo napred, pobedićemo same sebe i bićemo zdrave žene!

***Zašto je ta upala toliko strašna za žene?***

-Zato što oduzme svu slobodu seksualnosti jedne žene. Ne možeš da kontrolišeš tok dešavanja, utiče na seksualni život i oduzima ti pravo upravljanja. Mnoge veze trpe i možda pucaju zbog tog problema, naravno tu verovatno nema ljubavi. Naravno, ne možeš da cirkulišeš normalno, moraš da izostaješ sa posla, potrebna ti je pomoć jer kada nastupi apsces mogućnost kretanja ti je svedena na minimum, ako još imaš temperaturu, haos. Ona pogađa uglavnom žene koje se nalaze u reproduktivnom dobu, kada ženama divljaju hormoni i telo traži preobražaj koji se zbiva rođenjem deteta. Kod starijih žena, apsces ili cistu Bartolinijeve žlezde treba pažljivije pratiti. Dug je psihički, a i fizički oporavak nakon upoznavanja sa apscecom Bartolinijeve žlezde i samo uz velikui podršku žena će biti ona stara nakon završetka te nesrećne epizode i dodatnog iskustva u svom životu.

Toliko za danas, drage i dragi moji. Nadam se da vam se nisam zgadila i da će ovaj tekst bar nekome pomoći. Naravno, žene redovno kontolišite sebe i ne brinite!

PHOTO OF UPALA BARTOLINIJEVE ŽLEZDE
PREVIŠE JE GADNO ZA PRIKAZATI, ALI NA INTERNETU IMATE PREGRŠT FOTOGRAFIJA TAKO DA AKO VAS ZANIMA, POGLEDAJTE. 


Ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću!"