Lenja sreda prosečne devojke

   Ne mogu ja pistati kulturno, s' ustezanjem i nekim planskim tekstovima. Jednostavno, upalim moj matori računar, otvorim blog i ispred mene se, kao vojnik, pojavi strogi beli list na kojem treba da niknu neke dobre priče, naravno iskucane mojim prstima, razrađene u mom mozgu, smišljene u mojoj duši, podstaknute proživljenim iskustvima.

Poprilično je hladnjikavo u mojoj maloj sobi, štedi se struja, a i napolju nije minus da bi ćale dodatno palio  grejanje. 

Majka je u kuhinji, na stolu stoji testenina, kriška sira i ona pomno gleda ove rijaliti ljude, pušeći cigaretu za cigaretom. Nije neki fajt bio danas, samo je jedna učesnica zamalo imala infarkt. Cool, nema šta.

Otac je u dnevnoj, upija priče drugog rijaliti programa, da kada se sretne sa ženom u stanu, prozbore i razmene koju reč o aferama rijaliti likova. 

Buraz je ustao, sada će opikati koji Lol, odraditi koji pos'o, pa će do grada na jedan brzi randevu. 

Ja kucam, pišem, odvlačim pažnju od kućnih poslova koje treba da odradim, da bi bila fina ćerka, jelte. Al, sve me nešto mrzi, kad vam kažem. Ovaj mrak koji pada tolikio brzo, ubije svaku volju za nekim tzv dnevnim obavezama. 

Glava boli, zvone telefoni, muzika piči, svaka pesma u krug, u krug: ,,Lagala je grade, da voli balade", ,,Hello, how are you", ,,Hoću noćas da se napijem, svi me pitaju šta mi je", ,,Welcome to the hotel California"... Vidite, zbrka u mom Winamp-u, je slična onoj koja se odvija i u mojoj glavi. Pomešano. Mix.

Još se nisam nakanila niti sam počela da dobijam one čili, fine žmarke, po telu kada pomislim na praznike. Pre praznika, slavimo slavu Svetog Nikolu, pa je trenutno sva pažnja okrenuta ka tom slavlju. Kako uštedeti novac, a račun za struju nikad veći, kako odraditi poslove kada nam kasni materijal, kako započeti kućne poslove kada je već pao mrak...I tako. Ali, izuzetno volimo i poštujemo slavu koju slavimo. 

Gde ćemo za Novaka? Nemam pojma, dragi moji. Možda tamo, možda vamo, a možda onamo. Bitne su mi šljokice, lak u kosi, jarki karmin i frizura, sve ostalo je passe, sa kvačicom na e.

Eto, mali uvod u moju današnjicu. 

I za kraj, jedna moja nova konstatacija:

*kliknite na fotku, da biste videli tekst* Hvala :D

Ne zaboravite: 

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Pomolimo se

   Muk...Strah...Čovekoljublje više ne postoji. Davno se razlilo vodenim bojicama, preko cele zemaljske kugle.
Jedan život više ne znači ništa, kada vas s druge strane gleda neko ko ni sam taj život nema. Ali, ko mu daje za pravo da taj drugi život oduzme? Alah, Bog,... Bori se za svoje pale ljude, za decu koja su poginula dok su ih rušile američke bombe, i bombe njihovih saradnika. Zar ne shvata da je onda on isti kao i onaj protiv koga se bori, i koga mrzi najviše na svetu?

Ja ne želim ovakav svet za moje dete. Za moju porodicu i prijatelje. Ja ne želim da ljudi ulicama idu pognutih glava, sa rukama u džepovima, moleći se da što pre stignu svojoj kući. A da li će stići...
Jel se mi pitamo nešto? Ako se pitamo, ja bih samo da kažem, da previše volim život da bih zaklanjala pogled dalje od sunca, previše ga volim da bih mrzela ljude koji su druge veroispovesti, druge rase .Mi nismo na ovoj zemlji nikakve sudije, mi smo ovde da učimo, pa ko prođe-prođe, ko ne, on ostaje. Ne želim da se razbolimo mržnjom, mi smo hrabri ljudi moji! Imamo srce puno ljubavi, mi smo već pobedili. Ratujemo jedni protiv drugih, jer uvek ima hiljadu zašto i hiljadu zato.
Ne radi se ovde o Hrišćanstvu, o Islamu, o Budizmu, radi se o tome da se čovek izopačio, poslušao ,,Onog" drugog, postao njegova marioneta. Prihvatamo sve i sva, i zato smo kažnjeni.
Molitva ostaje, ona molitva koja daje snagu i pruža uporište našim dušama. Boli nas? Pa ljudi, nas bole 90-te, svaka zemlja je ranjena, uništavana dosta puta, pa zar je ovo nešto novo? Da li treba da obojim fotografiju tuđom zastavom? Šta to njima znači, nevini ljudi su izginuli, i ja treba da se pridružim većini, da postanem deo ,,trenda"... Ne, dragi moji, ja znam kako se osećam. Za svakoga po jedan pogled ka nebu, jedna molitva naglas, pred spavanje, moleći se da su našli svoj mir, negde gore.

Ništa nam ovo nije novo. Ovo je sasvim razumljivo i očekivano, samo smo svi spavali. Ovo se dešava već godinama u Iraku, Siriji,... Jel za njih farbamo fotografije i šaljemo im podršku? Ne, ne, ,,daleko od očiju, daleko od srca", a i oni su ljudi.

Samo ljubav Bog šalje. Mržnju, rasizam, ubijanje, rasipanje, pohlepu, šalje neko drugi, i poprilično je zašao međ' nas i naše ljude, jer svi smo mi naši. Imamo telo, organe, imamo srca, svako od nas ima oca i majku. Ne oduzimajte živote, nije to vaš posao. Znamo da ste besni, koliko ste puta ranjavani, i mi smo isti kao i vi. Ne želimo gazdu i ne želimo pravila, ali...

Uh.... Dragi Bože, daj nam snage za buduće dane.
Rat je odavno počeo.

Oči boje meda

   Koliko puta sam želeo da je pozovem da joj kažem koliko je volim i koliko mi je potrebna. Njena podlatkica, miris njene šake, njene oči boje meda... Elena, Elena, Elena, ima milion Elena ali samo jedna je moja. Zapravo, bila je.

Viđali smo se tokom pubertetskih dana. U tim danima ti je stalo samo do vatanja i pokušaja malo hand job-a, malo oralnog ako ti se posreći. Tako sam špartao malo kod ove, malo kod one. Jedna Marija mi pruži odličan peting, koji se uglavnom završi njenim orgazmom a mojim otečenim mudima. S Oljom sam imao rizičan snošaj, pa me je molila da mi rodi dete ako je trudna. Važi, pa da mi uništi ostatak mog postojanja. Srećom, dobila je kroz par dana, mada je slagala itd. Na kraju sam morao da joj kažem da sam je prijavio pandurima i da ne sme da mi priđe bliže inače će je uhapsiti. Ona je bila pomalo glupa pa mi je i poverovala. Od tada je nisam video, ali čuo sam da se preselila u drugi grad. ,,Što je sigurno, sigurno je."
A onda sam sreo nju.
Nosila je kratak šorts koji je otkrivao njene bele, duge noge. Gore je imala ležernu majcu bez rukava, kroz koju su se nazirale sitne bradavice svaki put kada bi vetar malo jače dunuo, dok sam ga ja molio da ne prestaje. Imala je dugu, ravnu plavu kosu. Znate, onako svilenkastu meku pod prstima. Jače obrve, oči boje meda i usne u obliku ružičastog srca. Njene usne sam zamišljao samo kako ih ljubim, ljubim dugo dok ne umrem. Imala je taj stidljivi pogled, kao neće da me gleda a onda nabaci onaj osmeh koji mi kaže sve. Bio sam naporan, o sam Bog zna da jesam, ali kako drugačije kada je tako delovala na mene. To ljudsko biće prepuno skrivenih čari samo za mene...Moja Elena...

   Prisvojio sam je i pre nego što sam je prvi put poljubio, a jesam verujte mi. Mnogo puta.
Ok, muvao ju je i jedan Slaven, i jedan Marko ali srećom po mene bili su to obični šmokljani koji bi morali da pobegnu, jer bi dobili primetnu erekciju u njenom prisustvu.
Ja 18, ona tek 16 godina. O Bože, koliko sam voleo samo da je posmatram, samo da vidim šta će sledeće da uradi. Da li će ruku da stavi ispod svoje kruškaste brade ili će staviti svoju malu glavu na podlakticu. Da li će joj biti zima pa ću ja morati da izigravam heroja i skinem svoj duks koji sam, u tim letnjim danima, nosio samo zbog toga da bi je pokrio ako bi joj bilo hladno tokom noći.
Šmeker sam ja, nije da nisam, ali ona nije bila kao sve ostale. Poljubac bi bio samo početak ozbiljne borbe za opstanak, početak je značio mogući kraj, pa sam ga ja onako šeretski izbegavao. A nije da je nisam hteo ili poželeo... Svake noći sam je imao u svojim muškim nespretnim rukama. Svake jebene noći ista projekcija, ona i ja postajemo jedno, ali onako romantično, blago. Čudi me što se ,,on" nije žalio, mogće da je i uživao. Orzgazmi su bili poprilično jaki, i sutradan kada bih je video u kupaćem kostimu kako bezciljno gleda u plavo more, obuhvatio bi me stid kao da sam je iskoristio. Tada bi mi rekla: ,,Nikola, šta ti je? Rumen si u licu." ,,Ma, to je od sunca." Slagao bi je, ne znajući sama da je ona to sunce. Dobro, nisam je mnogo ni slagao.
Dani su prolazili i leto se bližilo kraju. Kružio sam oko nje pokušavajući da je smuvam, ali nisam uspevao.  Bila mi je potrebna prava priča za nju. Kad god bih hteo da je poljubim, ona bi me onako pogledala i ja bih zanemeo. Tada bi obično rekla: ,,Ne volim ljude koji ne umeju da naprave prvi korak." ili ,,Sramota šta ovi ljudi bacaju po plaži." Znam da je znala da želim to da uradim, ali nikako mi nije pomagala.
Jedno veče smo proveli ležeći na pesku posmatrajući zvezde. Čavrljali smo o nekim žabama koje ginu tamo na Bliskom Istoku. Odjednom se nalaktila okrenuvši se ka meni: ,,Možda je vreme.", rekla je. ,,Žabe su konkretno veoma zanimljive. Imaju te oči..." Nisam je čuo. ,,Ej, ti!", uzviknula je, ,,Čuješ li me? Mislim da je vreme." Smogao sam snage da je pogledam u oči boje meda. ,,Za šta?" Prozborio sam.
,,Da me smuvaš sa Ilijom."
Ilija je moj stariji brat. Ide na fakultet, igra košarku, poprilično je šarmantan i jebeno je zgodan.
,,Sa Ilijom?" Nisam mogao da verujem u njene reči.
,,Da. Pokušavam već dugo da ga smuvam ali nema šanse. Stalno priča o biologiji, o amebama i o tim njegovim sranjima. Jedno veče sam i probala da ga poljubim, ali je odmakao glavu. Wtf sa tim? Jel možda gej?" Ne, moj brat nije gej, ali u tom trenu sam jako poželeo da jeste. Jako.
,,Nije gej, ali ima devojku. Već dugo je sa njom." Na kraju sam se odlučio za istinu.
,,Fuck, baš do jaja! Ložakam se celo leto na njega i tek sada saznajem da ima ribu! Baš cool." Podilga se u sedeći položaj, zagrlivši noge rukama.
,,Pa jebiga, mogla si ranije da mi kažeš." Odjednom me je pogledala i u tom njenom pogledu je bilo besa, straha, premišljanja, to je sve što sam uspeo da ,,pročitam" pre nego što je njen jezik završio u mojim ustima. Od siline sam pao na leđa, dok je u sledećem momentu ona bila ne meni. Ljubila me je. I koliko god su mi njene usne prijale, to baš nije bio scenario kakav sam ja zamišljao za nas dvoje i  naš prvi poljubac.
,,Stani, stani..." Uhvatio sam je za ruke pokušavši da je sklonim od sebe.
,,Šta je bilo?", upitala me je dok je brisala usne.
,,Šta si to uradila? Ne kapiram, priznaš da se ložiš na mog burazera i kada sam ti rekao da je zauzet, ti nasrneš na mene."
,,Pa? Znam da ti to želiš celo leto."
,,Ja želim celo leto?! Mislio sam da i ti to želiš, ali večeras si jasno rekla ko ti se sviđa, tako da...Mislim da je ovo jako glupa ideja."
,,Hm...U pravu si. Izvini, ne znam šta mi je bilo." Brzo je ustala i uzela svoj hipi ranac.
,,Mislim da je najbolje da se više ne viđamo." Kazala je.
,,Da..." Nisam mogao da dođem k sebi od šoka.
,,Ok, zbogom Nikola. Želim ti sve najbolje."

Čini mi se da je naposletku, dok je odlazila, rekla da pozdravim Iliju. Dugo sam samo buljio ispred sebe. Mislim da sam tu proveo celu noć.
Naredni dani su bili strašno teški, užasno dugi a u mojoj glavi muk. Ipak je počelo na neki način, ali se i završilo, na neki način. U ustima sam imao ukus njenog jezika, ukus Elenine saliv-e (lat.pljuvačke) i nisam prao zube naredna tri dana. Želeo sam da deo nje zadržim na neki način, ali mislim da je to bila veoma glupa ideja, jer sam taj ,,deo nje" odavno progutao i svario možda. Šteta, što to moje srce nije isto uradilo.

Prošle su godine. Mislite da sam postao pijanac koji sedi u lokalnoj kafani koja miriše na vutru i dim, pije čokančiće rakije i lupa glavom u sto kad god krene neka pesma da boli?
Nisam, završio sam isti fakultet kao i moj burazer. Pokušao sam da ličim na njega, ali to je bilo neizvodljivo. On je bio veoma visok, ja prosek, on je bio smeđ, ja crn, garav kao gavran. On je imao zelene oči, ja braon, imao je široka ramena i pričao je tri jezika, ja sam imao ispucale šake, kriv nos i nisam ni srpski valjano znao a kamoli neki drugi jezik. U njega se, jednog davnog leta zaljubila jedna Elena....Koju sam ja voleo svim svojim srcem. Tu se sva poređenja završavaju, i sva druga počinju.

Jednog poslepodneva čekao sam na kasi da platim namirnice koje sam pažljivo pazario. Vadio sam karticu iz jakne, kada mi se rame okrznulo sa nečijim. Da pogodili se, bila je to ona, Elena. Ali, Elena žena, sa šatiranom kraćom kosom, dugim pantalonama i primetno našminkana. Imala je crveni karmin koji je zaklanjao njene prirodno ružičaste usne, imala je sako koji je strogo štitio njena bedra, a samim tim i njene bradavice. Bila je malo viša, obrve su joj bile uredno počupkane...Jedino što se na njoj nije promenilo bile su njene oči boje meda. Zadržao sam knedlu u grlu kada sam ih ponovo, nakon toliko godina, video.
,,Nikola!" Radosno je uzviknula. ,,Ne mogu da verujem da si to ti! Koliko je prošlo?" Delovala je srećno.
,,Deset..." Jedva sam izgovorio, čak je delovalo ispresecano, kao de-se-t.
,,Uau, promenio si se. Pravi si čovek Džo." Zvala me je ,,Džo" ponekad kada bi joj doneo omiljeni sladoled, rekla bi: ,,Grasias Džo." i poljubila bi me u obraz. Jel sam ja bio njen potrčko tada?
,,I ti si. Porasla si malo, jel da?"
,,Da, tri cela centimetara. Pa šta radiš, čime se baviš?" Primetio sam da je htela malo dužu konverzaciju sa mnom, pa sam je posavetovao da platimo ono što smo kupili i odemo do obližnjeg kafića na kafu. Red iza nas je bio poduži.
Prihvatila je moj poziv i nakon par minuta smo sedeli u obližnjem kafiću u kom je odisala prijatna atmosfera. Trljao sam ruke od hladnoće i suvoće.
,,Da, ova jesen je baš počela onako žustro. Znači, biolog. Ne mogu da verujem, završio si isti fakultet kao Ilija." Kad god bi rekla ime moga brata, mene bi nešto probolo kroz srce. Direktno u mišić, kroz njega, a izlaz kroz pleća. Jebeno.
,,To nam se svima činilo kao dobra ideja i eto. Bilo je teško, ali sam završio i sada radim u institutu."
,,Ne mogu da verujem. Šta je bilo sa tvojim interesovanjem za ekonomiju? Znam da si užasno bio zagrižen za taj poziv onda kada smo pričali na moru."
,,Da, pa to je bilo jako davno. Ljudi se menjaju." Oštro sam je pogledao.
,,To si u pravu."
,,A i motivisao me je jedan razgovor koji sam imao u vezi ugroženih žaba na Bliskom Istoku." Pognula je glavu, stidljivo se osmehnuvši.
,,Da, poznat mi je taj razgovor. Nemaš burmu, nisi oženjen?" Glatko mi je provukla to pitanje, i pre nego što sam odgovorio, pregledao sam njene šake da bih znao šta da kažem. Poneo sam se kao glupi tinejdžer sa mora, jedna šaka joj je prekrivala drugu i odlučio sam se za istinu, ponovo.
,,Ne, nisam. Ti?"
,,Oh, razvela sam se." Rekla je to kao od šale.
,,Žao mi je." Nisam znao šta drugo da kažem.
,,Meni nije. Bio je prava svinja taj moj bivši." Prstima je prešla po šolji u kojoj je strpljivo čekao njen penasti cappuccino sa malo podgrejanog mleka i sa pola kašičice šećera.
,,Onda je to ok ako je bio loš i bolje je što je bivši." Osetio se nalet energije, kao da smo opet klinci, kao da smo opet toliko neiskusni.
,,Htela sam da ti kažem da mi je jako žao što smo onako završili. Često sam mislila na tebe..."
,,Nemoj." Prekinuo sam je.
,,Zašto? Jel ne mogu da ti kažem..."
,,Nemoj da mi kažeš. Nema potrebe."
,,Ja mislim da ima i želim da ti kažem da sam užasno bila zaljubljena u tebe Nikola." Podigao sam glavu i diretkno je pogledao u oči boje meda. Slivala joj se suza niz levi obraz.
,,Šta?" Počelo je da mi zuji u ušima.
,,Da, bila sam mnogo zaljubljena u tebe. Celo leto, sve vreme na moru." Počela je da plače.
,,Ali, rekla si za Iliju, pitala si me..."
,,Jesam, bilo mi je muka! Muka da te čekam da napraviš prvi korak, da me poljubiš, a ti ništa nisi preduzimao. I kada sam te prva poljubila, ti si me odgurnuo. Odgurnuo si me od sebe, oterao me. Taj osećaj nikada nisam zaboravila, osećala sam se loše. Uništio si ceo moj svet!"
,,Ja sam uništio tvoj?! Ti si..." Nisam znao šta da kažem, nisam mogao da progovorim dok je ona plakala kao letnja kiša koja se spušta niz usamljeni prozor sa razbijenim staklom.
,,Zašto me nisi potražio, Nikola? Bila bih tu, uvek tu za tebe." Poslala mi je slomljenu energiju, uništenu žensku hemiju koja više ne veruje nikome. Osećao sam se kao da sam je izneverio, prvi ja, a poslednji njen bivši ,,svinja".
,,Elena, ja nisam znao da je to tako bilo. Rekla si mi da ti se sviđa moj brat i rekla si, i otišla si besno. Misliš da je meni bilo lako? Nikada te nisam preboleo i nikada nisam više mrzeo sebe nego onog dana kada sam poželeo da sam kao moj brat." Pognuli smo glave, poraženi, šah-matirani.
,,Zašto smo to dozvolili? Zašto smo dozvolili da nas pobede naš ponos i naš manjak hrabrosti?", rekla je.
,,Nije još uvek kasno. Sreli smo se sada, to je sudbina, moramo da verujemo u to." Optimistički sam na brzinu skupio sve informacije pljunuvši ih joj u lice.
,,Ne, Nikola. Više nije tako. Previše smo slomljeni da bismo opet bili spojeni."
,,Dozvoli mi Elena, dozvoli mi da ti pokažem koliko te volim, koliko sam te voleo." Uhvatio sam je za hladne ruke. Nije bila sigurna, ali ipak je dozvolila da ih držim.

   Klasika i romantika. Završili smo u mom stanu na Karaburmi.
Dok se skidala, upijao sam svaki pedalj njenog tela. Želeo sam da zapamtim kako otkopčava dugme, kako skida pantalone, kako izgledaju njene sitne bradavice, oreole... Kakav joj je pupak, kakva je ,,ona", naravno savršena je kakvu sam je i zamišljao. Još i lepša. Miris nje, Elene, urezao mi se u mali mozak, zapamtio sam svaku mirisnu notu njenog bića. Osećao sam se pijano, srećno, izgubljeno, a opet pronađeno. Kao da sam stvoren samo zbog toga da pripadam ovoj ženi kojoj sam mogao biti prvi i poslednji. Nekada davno, kada su cvetale ruže...
,,Bila sam nevina kada smo bili na moru i svake noći sam maštala kako gubim nevinost baš sa tobom na plaži. A onda bih pocrvenela i krišom se samozadovoljavala dok je Nataša spavala prekoputa mene." Stidljivo mi je ispričala jednoga dana nakon našeg doručka. Ležali smo sklupčani na krevetu, ponovo se upoznajući.
,,Ti, mala bezobraznice. Kako te nije sramota?" Smeh je činio naše jutro, osmeh kada vidim kako ona leži pored mene, bela i srećna. Smeh je činio naše podne, kada dođem sa posla, a ona u halterima sprema ručak, izgorene šnicle sa pomfritom (priznajem, nije bila neka kuvarica, ali je bila najbolja žena). Smeh je činio naše veče, kada bi zagnjureni u svoje knjige, u tišini pričali o sreći koja nas obuzima što smo zajedno. Smeh je činio našu noć, kada bi je nakon naše ljubavi poljubio u usne, one usne u obliku srca za koje sam stvoren.
Želite da znate kakva je bila? Džentlmen nikada ne priča o svojoj dami, ona je za njega svetlosno svojstvo svega onoga za šta se bori i što voli, zar trebam da vam kažem kakva je kad je najranjivija? Ne. To morate sami znati, ako ste ikada voleli.

   Bilo je i svađa, o koliko ih je bilo! Bacanja tanjira, cepanja mojih slika sa bivšim devojkama. Ogreban drveni sto od noža, kojim je htela da me gađa ali je odustala. Histerije, plakanja, toliko je bila temperamentna da nije mogla da prestane kada krene da plače. Mnogo je plakala kada se posvađamo. Tada bi je zagrlio, ona bi krenula da mi gurne ruku, ali ja bi bio uporan i ona bi posustala. Grdila bi me kada kasnim, i kažnjavala me tako što bi bacila ručak koji je spremila specijalno za nas dvoje. Ja sam bio srećan, jer bi tada poručili roštilj kod ,,Čika Buce" i nakon dužeg vremena bi jeli nešto što nije presoljeno, iszgoreno ili uništeno nekim sastojkom kojem ne mogu ni ime da izgovorim.
Ipak, voleo sam je, voleo sam nas.

Zaprosio sam je nakon godinu dana zabavljanja i zajedničkog života. Pristala je uz ciku, vrisku i jednu staklenu suzu. Spremali smo venčanje kada sam morao da odem na poslovni put. Ovoga puta, žabe su me zaista trebale na terenu. Smejala se toj činjenici, ipak me je ispratila uz blagoslov zaljubljene žene. Nakon desetak dana sam se vratio u naš stan. Već s praga mi se učinio praznim. Pozvao sam je: ,,Elena, ljubavi!" Nije bilo radosnih koraka po bukovom parketu. Spustio sam torbu i ključeve od kola. Osetio sam se kao stranac u sopstvenom domu. Počeo sam da šunjam kao da tražim nešto, nekoga, nekoga ko će iskočiti i reći da onu koju tražim, ne živi više tu. Uzeo sam mobilni s namerom da je pozovem, bila je nedostupna. Seo sam na trosed pokušavajući da se osvestim. Naposletku, uspeo sam da odem do naše spavaće sobe. Naravno, tamo je stajalo sklupčano, meni strašno pismo, na onom jastuku gde je ona nekada sanjala.
Ostavila me je. Napisala je da ne može da laže i sebe i mene. Da ona nije za brak, da nije za decu, da nije za život u dvoje. Ceo svet mi se srušio. Uništila je sve u šta sam verovao, uništila me je mnogo više i jače nego što je to uradila prvi put, pre mnogo godina na moru.
Ponekad poželim da je nikada nisam sreo, ali to potraje dok ne popijem flašu ,,Gorkog lista", onda se setim čemu me je sve naučila, da je bila nekada moja, makar toliko koliko je bila spremna da deli i da pruži. Znam da mi je pružila najviše što je mogla i znala.

Naučio sam da nikada nije bila zaljubljena u Iliju, da joj se nije sviđao njen bivši ,,svinja"...Shvatio sam da me nikada nije volela.
Elena je bila zaljubljena u ljubav, nemoćna da zaista voli.
Zato je i otišla.

Muškarci...Volimo vas

  Dragi naši muškarci,

ponekad se pravimo kao da vas ne poznajemo, kao da vas ne podnosimo... Koristimo izlizane fraze: ,,Muškarci su sa Marsa, a mi sa Venere.", da smo dva različita sveta, da vas jednostavno ne kapiramo. A istina je sasvim drugačija. Isina je da vas, prosto, obožavamo! Možda malo manje nego što vi obožavate nas, ali svakako vas volimo. Volimo vaš obris jakog muškarca, vaša ramena, vašu zadnjicu (o, da i mi volimo da lupkamo sočne guzove), volimo vaš muški nos, vaše šake, vaš torzo, volimo sve na vama i sve ono što predstavljate. Nekoga ko će nas zaštititi samo jednim zagrljajem. Ok, ima i žena koje vole da grle i štite, al to je neka druga tema.

Uh, oda vama dragi naši muškarci! Jedan aplauz za naš jači pol. Za one oči koj nas gledaju samo nama poznatim sjajem, za one ruke koje grle najjače, za usne koje ljube tako slatko da im ni med nije ravan. Za onu ,,ludu" glavu (crnu, plavu, smeđu, ćelu, dugokosu, kratkokosu, riđokosu..) koju nam nasloni na rame i vi zauvek zaboravite zašto ste se maločas ljutili na njega. Za onaj osmeh, uh za onaj osmeh koji vam oduzme tlo pod nogama i onda imate osećaj da ste izvan vašeg tela. Divni naši i samo naši muškarci... Ima li kraja nabrajanju zašto vas toliko volimo i zašto smo vaše zavisnice? Želimo da vas ,,konzumiramo" 24/7, u svakom pogledu te reči.

Mmm, volimo kada vi napravite prvi korak, kada ste šmeker koji tačno zna da nas čita, iako vam to nećemo priznati, jer mi smo žene, zar ne? Istina je da nas to oduševljava, a posebno volimo kada imate smisao za humor i kada nas nasmejete do suza. Tada nas opustite intelegencijom i vaše smo!
Postoji li išta bolje od pametnog muškarca koji zna šta želi? Ima, žena koja je rame uz rame sa njim.

O, kako volimo kada krene make out part, pa kada nas celim svojim muškim telom zaklonite direktno nas gledajući u oči, snaga... Kada dok se ljubimo, stavljate našu glavu u vašu šaku, kada ste nasty, zahtevni...
Uuu, volimo da nas posedujete na jedan zdrav način, kada vladate našim umom i telom osluškujući granice koje vam postavljamo. Da li volimo seks? Oh, mi ga obožavamo isto koliko i vi...Možda i više. ;)
Uvek nas pitajte šta želimo, uvek nam ponudite vaše mogućnosti, dozvolite da upoznamo vaše telo i vašu dušu, kao što i mi to dozvoljavamo vama.

Volimo vaša leđa, volimo naše ruke na njima. Ponekad volimo da ogrebemo, ponekad da ugrizemo. Shit, vi tako utičete na nas. Ne zaboravite da vas obožavamo, uzduž i popreko, odozgo, odozdo, s preda i otpozadi, vi ste naši, mi smo vaše. Trik? Dozvolite da se posedujemo da krajnjih granica zadovoljstva. Pričajmo usnama i telom, ne kao mačka i pas, ne kao miš i mačka. Budimo par u svojstvu celine.
Hvala, hvala što se volite sa nama, što se zadirkujete, svađate...Hvala vam što postojite.

Hm, a ,,njemu" veliko hvala što ume da bude ovakav, onakav, manji, veći, srednji, tanji, deblji...Kakav god je, ako je sa pravom, pravi je. Upoznajte nas. Iskreno ćemo vam reći šta mislimo, a onda...Onda ćemo vas voleti.

Muški pol, vaši glasovi, vaša maljavost, sve ono što vas čini muškarcima... Štitite nas, i mi ćemo vam biti zahvalne. Volite nas iskreno, volećemo vas još više. Budite pažljivi, bićete nagrađeni. Šarmirajte nas svaki dan, vratićemo vam. Iznenađujte nas, bićete iznenađeni. Pružite nam orgazam, bićemo zauvek vaše. Ljubite nas dugo, dugo, i bićemo presrećne. Budite srećni zajedno sa nama.

Sve za zdrav nastavak naše rase i produžetak ljudskog veka trajanja.
Vodite ljubav, a ne rat.

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Bartolinijeva žlezda i savršen kraj leta

  Drage i dragi moji, nije me bilo celo leto, ali s prvim jesenjim kišama eto i mene natrag. Moram da treniram pisanje pre nego što počnem s pisanjem svoje druge knjige. Da, niste znali da imam i prvu knjigu? Imam, do kraja godine je izdajem i bićete u mogućnosti da je pročitate, naravno.
Jesen, ovako tiha dok gromoglasno pokazuje svoje pravo, kišno lice, uvek me vrati u ovaj mood, mood čitanja i pisanja, mada pisati nikad nisam ni prestala, samo sam pravila male puze i to je ok, zar ne?
Što se tiče mojih rubrika, ostaće koliko-toliko iste, s tim što ću više istraživati, a uskoro bi trebali da krenemo i sa vlogovima, a o čemu se tu radi, videćete. Puno novih stvari pred kraj ove 2015. godine.

---A sad bih vam skrenula pažnju na Bartolinijeve žlezde, koje se, naravno, nalaze kod žena. Tačnije, kod ulaza u vaginu. Uh, da sada ste se malo smorili zbog te činjenice, ali verujte da niste toliko koliko su se smorile one žene koje su imale ili imaju iskustva sa ovim malim pakosnim žlezdama koje umeju toliko da pokvare život na neodređeno vreme da je to zaista bezobrazno.---

***Bartolinijeva žlezda, wtf, šta je to?***

-Bartolinijeva žlezda druguje u paru, što znači da ih ima dve, nalaze se sa obe strane vagine, nisu veće od lešnika i svaka od njih ima premali, premali, premali kanal dužine 2,5cm. Fino malo čudo. 

Te predivne žlezde luče sekret koji je prirodna lubrikacija koja pomaže ženi pri seksualnom odnosu, kao i prilikom porođaja. Znači, da su bitne.Veoma bitne.

***Kako dolazi do upale Bartolinijeve žlezde?***

-Obično se upali B žlezda s jedne strane, mada postoje žene kojima su se upalile sa obe strane, mada veoma retko u isto vreme.
Navodno, upalu B žlezde je iskusilo samo 2% žena. Pretežno više pate žene koje su crne ili tamnije puti, mada ja, kao i mnoge druge devojke koje su bele puti su primer da to nema veze sa vezom. U pitanju je samo čista sreća i ništa više.
Za početak, vi možete imati cistu na B žlezdi za koju ni ne znate da postoji. Ne boli vas, ne smeta vam, i odjednom PuF! Dođe do određene infekcije i ona se okuraži i poraste u gnojni, smrdljivi apsces koji može biti veličine golf loptice! O da...Pa, ajde šarmiraj nekoga sa ,,jajetom" između nogu. Kuku...
Do upale dolazi iz ne zna se kojih razloga! Može biti mehanička povreda, jednostavno se kanalić, maleni, maleni, zakrči i taj fini sekret nema kuda da odlazi i tu se skladišti. Divno, zar ne? Prosto ko pasulj. Nije polno prenosivo, mada naravno kondomi se uvek savetuju. Nebitno je s koliko njih si spavala, ili šta već radila, ako imaš tu sreću u nesreći da si jedna od 2%, nema ti pomoći.
Što se mog slučaja tiče, mislim da sam se zarazila nekom kulturnom bakterijomi i da je ona dovela do jače upale, jer sam bila na bazenima tokom pretoplog leta, a svi znamo kakva su naša plivališta. Ali, osim toga nosila sam kombinezon koji nisam oprala (o, glupe mene), a bio je kupljen u prodavnici odeće. Tako da sam se negde, nekako, nečim zarazila i ugostila te kulturne bakterije u svojoj levoj Bartolinijevoj žlezdi. Zato žene, ogledalo (ako ima uveličavajuću stranu, još bolje!) u ruke, telo na krevet i gledajte, proučavajte, naučite o svojoj vagini i rasporedu u njoj. Naravno, ne gurajte ništa u nju, operite ruke pre posmatranja i budite nežne. Ako ne napipate ništa, ništa ni ne postoji, ako ipak osetite nešto, ne paničite, sve je to ok. Apsces je jedina grdna stvar ove cele priče, a do njega ako stignete nećete ga zaobići. Takođe, apsces se razvija dvaput češće nego cista, ali iako ima dosta recidiva, jedan divan ginekolog mi je rekao da se najčešće dešava da se jednom dogodi da se, iz nepoznatog razgloga, zakrči taj kanal i onda dolazi do toga. Ali, da se ne ponavlja, dok me je drugi ginekolog urnisao sa izjavom da ćemo videti šta ćemo sledeći put da radimo sa tim. Ma ajde, marš ženo, na meni pare nećeš zaraditi!

***Simptomi koji ukazuju da postajete jedna od 2% žena su:***

-Meni lično, prvi simptom je bila naduta leva velika usna. Kroz dva dana ona je porasla iako sam stavljala obloge od kamilice, mazala Flogocid kremu itd. Imala sam i temperaturu zajedno sa spoljnom temperaturom koja je iznosila oko 40 stepeni! Otišla sam kod privatnog ginekologa, koji je to hteo laserski da mi secne, ali ja sam (pametna) preko Google-a već sebi dala dijagnozu i znala sam o čemu se radi, tako da sam pročitala da su intervencije koje se rade bez anestezije pod upalom PREVIŠE bolne i odmah sam odustala od toga da me ona bocka, štricka i to još laserom. Neka hvala, ženo! Radije ću se sama sa svojom Bartolinkom nositi nego da na silu vadim nešto što još nije zrelo. Hm, zrelo..Fuj.

***Šta raditi? Kako sprečiti bol?***

-Mene nije puno bolela koliko mi je smetala prilikom hodanja, sedenja, i odlazak u toalet je bio prilično mučan i smešan. Pošto nisam htela da me laserski secnu, dobila sam inekcije. Ojsa, Gentamicin 80mg, 2x dnevno. Lagana priča, leto, umesto da sam na bazenu da sunčam svoje nogice, tim nogicama sam se vukla u Dom zdravlja na plus 100 da bih primala inekcije. Brat me je vozio, though.
Inekcija ko inekcija ništa strašno.U tim momentima, se molite da ta stvar pukne i ostavi vas na miru, a ako se to ne dogodi, znaš šta ti sledi: incizija.

***Moguće intervencije***

-Postoje 4 intervencije vezane za problem zvan i znan kao upala Bartolinijeve žlezde:

1.-Incizija i drenaža- radi se uglavnom bez anastezije (šta će nam to, pa mi smo žene!). A i ako se da anastezija dok je žlezda pod upalom, ista ta anastezija ne deluje, naravno. Deo se zaseca i ispušta se gnojni sadržaj, na silu. Onda se tu kao stavi neki kateter ili dren i kao ona će se tako cediti bla, bla, bla. Bačene pare, jer se nakon ovog postupka dešavaju recidivi, a bogami i košta cela ta procedura.

2.-Marsupijalizacija (jedva ste pročitali, jel? Znam, i ja sam je jedva zapamtila i napisala): prvo se uradi ceo proces kao kod incizije i drenaže, s tim što se napravi tj. produži kanalić B žlezde, da bi sekret mogao da teče kroz taj novonapravljeni, širi kanal. Ova procedura je jedan od boljih intervencija ako je uradi profi ginekolog. Recidiva je manje, a savetuje se da se odradi kada B žlezda miruje tj. kada nije pod upalom.

3.-Samopucanje. To je po meni najzdraviji postupak, kada B apsces sam reši da je dosta bilo i sam pukne pod pritiskom antibiotika, odgovarajućih obloga i krema. Ne dešava se često, ali srećne su one žene čiji organizam je jak da se izbori sa upalom i sam reši svoj problem. Moj je jedan od njih! Amin.
Nakon treće primljene inekcije, u toku prijatne večeri, moj apsces je pukao. Bio je to 14 avgust 2015. godine oko 10 uveče. Ležala sam na terasi, noć je bila s blagim vetrićem koji mi je davao povoda da duže izdišem i uzdišem. Kakva noć... Imala sam blagu temperaturu, ali pojela sam pohovanu slanu palačinku koju mi je doneo moj dragi boy. Da, da bio je upućen u sve što mi se dešava i video je moju Bartolinku veličine jajeta, ali i tada sam mu bila privlačna. Ah, šta je ljubav...
Odjednom sam osetila težak miris ali i primetno olakšanje. Nakon minut-dva, taj miris je postao još jači i odvratniji, a ja sam osetila da je apsces popustio i da je skroz pukao. Moram reći da je bilo suviše gnojnog sadržaja na mom donjem vešu, ali olakšanje koje sam osetila neću zaboraviti nikada. Tako da sam se ja sa njim mučila od utorka do petka kada je i pukao. Primila sam sedam inekcija, nastavila da stavjam obloge od žalfije, u koje se od tada kunem kao i i u Hidrogen od 3% i Povidon jod za kožu. Nakon mesec i po dana otok nije prolazio. Bilo mi je sumnjivo zašto osećam žlezdu i dalje kada je apsces pukao. Inače, radila sam sve ginekološke analize i sve je bilo u najboljem redu. Ali, cista je bila i dalje tu, smetala mi je. Naravno, seksualne odnose nisam smela da imam.
Otišla sam kod trećeg ginekologa koji mi je dao antibiotike i vaginalete. Moj proces čišćenja se nije bio završio iako mi je državni ginekolog rekao da je sve u redu! Pritom, u državnom Domu zdravlja bilo mi je rečeno da imam i kondilome, koje privatni ginekolog nije video! Sramota za državno zdravstvo! Dokle će nas lagati i varati!?
Previše stresa za mene, previše. Tako da sam nakon popijene kutije rekla baj, baj cisti. Mada, i dalje pratim ceo proces, i dalje gledam i merim-sečem, premeravam, upoređujem jednu stranu s drugom, ali sve je to ok jer preveliki je to stres za jednu osobu koja još nije rađala, koja je još mlada i koja naravno želi da bude dobro i u redu.
Znam da može u trudnoći da se ponovi, znam da ne mora ni da znači... Sve je to biti ili ne biti bolest, koja se naravno svrstava i tretira kao bolest Bartolinijeve žlezde. Mene je leva B žlezda iznenadila, ali svako veče joj tepam da se to više ne dogodi, za sada me sluša pu, pu, pu.

4.-Excizija iliti odstranjivanje Bartolinijeve žlezde. Postoje žene kojima se proces upale mnogo češće ponavljaju nego drugima i one spadaju u najređu grupu žena. Njima se uglavnom savetuje da se odstrani žlezda iako se ta intervencija ne preporučuje onim ženama koje nisu rađale. Kažu da je operacija jedna od krvavijih, ali postoje žene koje su se osetile preporođene nakon nje i nisu više imale problema sa žlezdom.

To je to.

***Preventiva***

-Rad na imunitetu, treniranje, zdrav život... Smanjiti vožnju biciklom, ne nositi tange, ne koristiti higijenske uloške, kao ni higijenske maramice. Uske farmerke zaobilaziti i voditi računa s kim vodite ljubav. Sve je to stvar sreće ako mene pitate, ali treba probati, zar ne?

Moji (lični) saveti za preventivu):

-dan započinjem sa mlakom vodom i limunom;
-kašiika meda za noć;
-20 kapi Propolis kapi iskapati u vodu ili na šećer;
-u toku dve nedelje ispiranje (bez irigatora) sodom bikarbonom razmućenoj u vodi i ispiranje žalfijom;
-tuširanje nakon nužde;
-ne nošenje tanga gaća;
-bez higijenskih uložaka i maramica;
-pranje isključivo spolja bebi sapunom koji koristim samo za intimni deo tela;
-pijem litru i po Prolom vode.

***Reč podrške ženama koje su imale ili imaju problem sa Bartolinijevom žlezdom***

-Drage moje žene, saputnice, saradnice, jake smo mi! Šta nam može ta mala žlezda, sem da nas nauči malo više da vodimo računa o sebi. Da shvatimo koliko malo treba da nas ona ,,baci" u krevet, ali koliko volje treba da se cela situacija reši i da sve bude kao pre. Oslušnite svoj organizam, pomozite mu, tako će i on vama pomoći. Samo napred, pobedićemo same sebe i bićemo zdrave žene!

***Zašto je ta upala toliko strašna za žene?***

-Zato što oduzme svu slobodu seksualnosti jedne žene. Ne možeš da kontrolišeš tok dešavanja, utiče na seksualni život i oduzima ti pravo upravljanja. Mnoge veze trpe i možda pucaju zbog tog problema, naravno tu verovatno nema ljubavi. Naravno, ne možeš da cirkulišeš normalno, moraš da izostaješ sa posla, potrebna ti je pomoć jer kada nastupi apsces mogućnost kretanja ti je svedena na minimum, ako još imaš temperaturu, haos. Ona pogađa uglavnom žene koje se nalaze u reproduktivnom dobu, kada ženama divljaju hormoni i telo traži preobražaj koji se zbiva rođenjem deteta. Kod starijih žena, apsces ili cistu Bartolinijeve žlezde treba pažljivije pratiti. Dug je psihički, a i fizički oporavak nakon upoznavanja sa apscecom Bartolinijeve žlezde i samo uz velikui podršku žena će biti ona stara nakon završetka te nesrećne epizode i dodatnog iskustva u svom životu.

Toliko za danas, drage i dragi moji. Nadam se da vam se nisam zgadila i da će ovaj tekst bar nekome pomoći. Naravno, žene redovno kontolišite sebe i ne brinite!

PHOTO OF UPALA BARTOLINIJEVE ŽLEZDE
PREVIŠE JE GADNO ZA PRIKAZATI, ALI NA INTERNETU IMATE PREGRŠT FOTOGRAFIJA TAKO DA AKO VAS ZANIMA, POGLEDAJTE. 


Ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću!"

Šta ti treba ovog leta? More, sunce pesak ili kada puna vode? TND ti nudi predloge za leto

Dragi moji čitaoci,

leto samo što nije počelo, a temperatura u našem glavnom gradu, već preti da poremeti godišnja doba. Ne brkajte, proleće je definitvno i dalje u toku i ne bojte se, uskoro će biti još vrelije vreme u Beogradu i okolini. Čim nam leto pokuca na vrata. Metereolozi najavljuju vrelo leto, pa ajde da im verujemo.
Mnogi od v(n)as, imaju tu sreću da i ove godine posete neko od slanih mora naše divne planete, da osunča svoje izvajano telo i započne letnju, ljubavnu avanturu. A šta ako ostajete u Beogradu? Kako se provesti sa malo para, a i dalje imati nezaboravne momente? Tvoja najbolja drugarica ima spremne odgovore za tebe. :)

Ok, ajde prvo v(n)ama, srećnicima koji putuju van zemlje, da napravim jednu usputnu Check listu potrebnih stvarčica za more:

Počinjemo naravno od osnovnih stvari. Potrebna su mi dva do tri kupaća kostima. Jedan šareni, jedan dvodelni i jedan jednodelni, obavezno je više kupaćih ove sezone. Šešir crni, šešir beli i šešir, eto jer mi se može.
Papuče za plažu, papuče za sobu, sandale na platformu, sandale na štiklu od 20 cm, sandale roze, sandale cvetne, sandale druge na platformu, nanule, jedne tzv. ,,rimljanke", jedne cipele, jer odlično idu uz crnu malu, slatku haljinu koju moram da obučem u izlazak. Naravno, patike za put. Postoji li išta udobnije, ako putuješ autobusom ili kolima?

Od odeće: udobna odeća za plažu, široka pamučna haljina, 10 šortseva, 15 casual i sexy majčica, 5 haljina i 5 suknnjica. Naravno, 3 topića za dojke, nakit što glomazniji i u što jačim bojama. Naočara za sunce, tipa 4 komada, bele, crne, cvetne i roze, naravno. Peškira brojčano 5 i jedan pink dušek za sunčanje. Jedne iscepane farke i treša za put, jer ima li šta udobnije za putovanje, ako putuješ autobusom, avionom, kolima ili vozom?

Od lekova: aspirin, brufen, nešto protiv mučnine, prskanjac protiv komaraca, alkohol, hanzaplast, kapi za nos, kapi za oči i uši, andol ili anbol, reglan. Naravno, krema za sunčanje faktor 50 ako ste beli, ako ste solidne nijanse faktor 30, a nakon 6-tog dana, možete kupiti maslinovo ulje i nauljiti se za last touch pred povratak kući.

Od hrane (ako nemate uplaćen polupansion ili pansion): čajna kobasica, čajna kobasica i čajna kobasica! Konzerve, testenina i sve što može da duže stoji bez frižidera. Ako imate noseći friz, možete poneti razna gotova jela i to je to.

Ne zaboravite: muziku, laptop, iPod, tablet, notebook. Gumice za kosu, šnale, peraja, maske, cevke, lopatice, grabuljice, novac, PASOŠ, dokumenta, šampon za kosu, regenerator (plavuše!), sapun i mleko za telo. Mobilni telefon, punjač, šminku, labelo za usta, dezodorans, četku za kosu.
Naravno ne smemo zaboraviti, kontraceptivne pilule (ko ih konzumira), prezervative i uloške, kao i tampone. Ako se vraćamo u mesto u kom smo već imali super hot avanturu, upisati u mobilni telefon i broj osobe sa kojom nam je bilo vrh. A ako nije, izbrišite ga i napravite mesta za nove brojčice. ;)

To je otprilike to! Dragi moji čitaoci, ako sam nešto zaboravila, nije mi bila namera. Želim vam svima srećan put i sjajan provod ovog leta 2015-te godine!

A za v(n)as koji ostajemo u Beogradu, imam par predloga kako da v(n)am leto prođe u zabavi i avanturi:

1. Uplati članarinu za najbliži bazen;
2. Ada je uvek tu;
3. Idi kod bake i deke na selo na par dana;
4. Ako nemaš baku i deku na selu, iscimaj drugaricu/druga koja(i) ih ima, pa idite zajedno;
5. Prati popuste i pronađi jeftinu varijantu za vikend van Beograda, u različitim spa, hotelskim kompleksima;
6. Spremi se za ludi noćni provod! Beograd neguje toliko odličnih splavova, da ti pića i muzike neće nedostajati;
7. Tu je Beer Fest, odlična svirka i sjajan provod;
8. Takođe, različita krstarenja Dunavom i Savom, garantuju romantičan i sjajan provod;
9. Okupi društvo i zapalite u Aqua park Izvor koji se nalazi u Aranđelovcu, ili u Aqua park u Jagodini;
10. Pronađi dečka/devojku, i zaljubi se. Tada ti neće bitno biti more ili bilo kakva voda;
11. Isteraj stari bicikl iz podruma i angažuj se. Vožnja je uvek zabavna!
12. Kupi odličnu knjigu i prepusti se njenim čarima, čitajući je na terasi, dvorištu ili Adi;
13. Uvek ti ostaje kada puna vode ili lavor u kom možeš da brčkaš nožice. :)

U svakom slučaju, ,,leto je varljivo" - kaže jedna pesma, i u tom stilu ja završavam ovaj post. Uživajte!

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Na moru

U kraju

Piroška od testa

Ne daj Bože da sam drugačija, ili bi možda bilo bolje:
da sam drolja koju briga za tuđe mišljenje;
da sam nezahvalna ćerka koju interesuju samo roditeljske pare;
da sam đubre od devojke, koja vara na svakom ćošku.

Ne daj Bože da sam drugačija, ili bi možda bilo bolje:
da sam neko ko ne pomaže i ko se po ceo dan prebacuje sa kreveta na krevet;
da imam silikone i nenormalne hirove;
ili da se u rijalitiju krešem za pare, ili sa nekim čičom zbog večere u otmenom restoranu.

Ne daj Bože da sam drugačija, ili bi možda bilo bolje:
da izlazim svako veče na splavove u izazovnoj kratkoj haljini, boje ciklama;
da njišem kukovima dok mi zabadaju pare u tange ili
oralno zadovoljavam lika u bakterijskom wc-u, dok mi u nosu đuska kokain.

Ne daj Bože da sam drugačija, ili bi možda bilo bolje:
da vas psujem i da vas vređam;
da ne znate gde sam i s kim sam i
da me boli uvo da li sam bila sa jednim ili s petoricom na noć.

Ne daj Bože da sam drugačija, ili bi možda bilo bolje:
da vas je sramota od mene na ulici ili biste me podržali;
da školu nisam završila i da ne znam šta ću sa sobom;
da nemam nijedan cilj i da sam nevaspitana devojka bez stida i srama.

Ne daj Bože da sam drugačija...:
jer tada ne bi bila školovana i u dugoj vezi sa jednom osobom;
ne bih vam pomagala i borila se za nas, našu porodicu i
ne bih bila tu gde jesam.

Ali, vama je bitnija piroška od testa...

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Prava ljubav i jedan tren

  Crkavajući od žeđi, srela sam ga na ulici. Nosio je džins i crnu majicu, ne mogu da se setim šta je pisalo na njoj, ali sećam se nekog šarenila i reči: ,,love".
Sedela sam na zidiću neke zgrade, prilepljena za beton, nemoćna da se mrdnem. Verovatno je primetio moje mlako telo i pogled koji vapi za pomoć.
,,Ej, jesi li dobro?", upitao me je predivnim glasom.
,,Ne..." Jedva sam izustila.
,,Sada ću da odem po vodu. Evo..." Gledala sam kako trči do kioska, koji sam ja jedva videla tamo prekoputa ulice. Ubrzo se vratio. Poprskao me je hladnom vodom, i popila sam jedva nekoliko gutljaja.
,,Hoćeš da pozovem nekoga, jel te neko dirao ili...?"
Nisam mu bila jasna, tako pogubljena, bleda, umorna i znojava. Gladna već danima i ubijena u dušu godinama.
,,Ne, ne... Dovoljno ste uradili..." Promuklo sam rekla.
,,A, nemoj da mi persiraš, približnih smo godina. Nema potrebe." Pokušala sam da podignem glavu i da ga pogledam u oči, vrat me je toliko boleo, tek kada sam uspela, video je masnicu na mom licu.
,,Ej, ko ti je to uradio?" Prišao je i pridržao mi glavu dok sam ja, polako gubila svest.
,,Niko..." Promrljala sam i onesvestila se.
Sledeće čega se sećam je svetla soba. Belo-plavi zidovi, prostrani krevet i miris Bohora, parao mi je čulo mirisa.
Osećala sam se lakše, ali znala sam da je gotovo, sve sam bila bliže kraju.
,,Probudila si se. Nisam mogao tamo da te ostavim, jel možeš sada da mi ispričaš šta ti se desilo? Kako mogu da ti pomognem?" Moj heroj je bio uplašen.
Sada sam ih videla, najdivnije oči koje su me gledale neverovatnom toplinom, usne rumene i nos pravi muški. Kosa tamna, i primetila sam rupice na uvetu, pretpostavljajući da je nekada nosio minđuše.
,,Na primer, jel mi možeš reći kako se zoveš?" Seo je pored mene.
,,Ema." Kratko sam slagala.
,,Drago mi je Ema, ja sam Danijel." Pokušao je da se pozdravi sa mnom, ali moja ruka me više nije slušala.
Naredni sati su bili tihi. Danijel nam je spremao ručak, kajganu na njegov način, kako je napomenuo, a ja sam osetila bezobrazno golicanje u želudcu, osetila sam glad.
Naposletku, me je nahranio i darivao mi najdivnije poglede.
,,Zaista, ne znam šta da uradim za tebe. Gde živiš? Jel imaš porodicu, koga da pozovem? Možda se brinu za tebe?" U njegovim očima bojila se tuga, i nemir zbog mene.
,,Ne, nemam nikoga." Smogla sam snage da izgovorim.
Celu noć je ležao pored mene, dok je mene obuzimala seta. Pitala sam se koliko je život okrutan, predivan i koliko gubimo i dobijamo u isti mah.
,,O čemu razmišljaš?", upitao me je.
,,Razmišljam...Kada si rođen?" Želela sam da znam koga mi je svemir poslao da me dostojno isprati.
,,23 marta, ti?"
,,Ovan..." Promeškoljila sam se pokušavajući da mu se približim. Shvatio je to kao poziv, i sam se došunjao do mog tela, pružajući mi neobjašnjivu toplotu.
,,A ti?", upitao me je.
,,Lav..."
,,Aaa, lavica. Vrh." Nije samo ,,vrh", pomislila sam. Sjajno se slažemo i po horoskopu.
Počela sam da kašljem, i on mi je doneo čašu vode i pokušao da me podigne na dva jastuka.
Želela sam da zadnje atome svoje snage potrošim gledajući u njega, upijajući sjaj njegovih očiju. Zamišljajući kakav bi mi život bio da sam ga ranije srela... Mnogo ranije.
,,Ema, ne znam... Hoćeš da zovem hitnu pomoć? Ja stvarno..."
,,Ne!", glasno, koliko sam mogla, sam rekla. ,,Ne..." Naslonila sam svoju glavu na njegovo mirišljavo rame, i tamo upila sve čari ljudske privlačnosti i prepoznavanja.
,,Ko mi te je poslao?" Tiho sam rekla.
,,Šta?" Nije čuo, nije čuo moje životno pitanje uz pozdrave smrti.
Otišla sam, da sam spoznala, ali ne i upoznala čari istinske ljubavi.
I ko mi ga je poslao mog poslednjeg dana, da mi pruži ono za čim sam ceo život tragala? Ne baš dugog života, ali opet života....
Plakao je kao dete za mnom, čula sam i videla sam ga, kako kleči ispred tela devojke koju je poznavao samo jedan dan. Jedan dan je bio dovoljan da nam se duše zaljube jedna u drugu. Ja sam dobila beskrajnu sreću za kraj, on bol za život celi.

Poznavao sam jednu devojku. Rekla je da joj je ime Ema. Imala je masnicu na oku i neisplakane suze u očima, a ipak je bila prelepa, meni. Držao sam je u naručju do nenog poslednjeg udisaja i izdisaja. Nikada neću zaboraviti ljubav koja je započela za jedan dan, a trajala ceo život.

P.S. nekome je dovoljan jedan pogled, a nekome život celi da pronađu svoju srodnu dušu. Nebitno koje smo vere, nacionalnosti, boje kože i pola, duše su one koje se prepoznaju. Zato, živela prava ljubav za ceo život, makar trajala i samo jedan tren...

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Srbija i budućnost mladih

*O čemu maštaju male devojčice od ,,malih nogu", što se kaže?

Odmalena devojčice maštaju o braku i uče kako da spremaju obroke, od raznog zelenila, listova drveta, zemlje, peska,...

Uče kako da budu dobre supruge. Svaka devojčica je imala bar jednu ćelavu lutku, koju je hranila, previjala, pevala joj, uspavljivala je, i već tada smo počele da razvijamo čuveni ,,majčinski instikt". Imale smo muža, spremljen ručak i bebu, a šta su naši dragi dečaci imali?

Pištolje, kamione, automobile i uvek su bili u nekoj borbi, u nekom haosu, u nekoj frci, ispuštajući besni zvuk: ,,BRrrrmrrmmm". Toliko o razvijanju ,,očinskog instikta", i onda se mi bunimo zašto nismo na istim talasnim dužinama kada dođe vreme odrastanja i spremanja za zajednički život i brak. Ljutimo se na njih, ali moramo priznati da nji njima nije sve lagano i opušteno.

S' obzirom da živimo u zemlji koja je sve manja, siromašnija, puna bluda, droge, teško je započeti zajednički život. Teško nam je da pronađemo dobar posao i da izdržavamo jedno drugo. Još kada imate lenje roditelje koji ne žele da vam pomognu, onda ste u problemu. Onda ostajete on i ti, ili obrnuto, ili onako gej, ona i ona i on i on. Nebitno, ostajete sami u vrtlogu niskih plata, podstanarskih kirija i bez imalo nade da će biti bolje u ovoj našoj finoj, mlakoj državi.

Problem je što mi mladi želimo da radimo, zaista želimo da radimo za normalnu platu, realno radno vreme i dobrog gazdu (takvi su retki kao dragulji), ali ne možemo. Zato moramo da napustimo Srbiju. Teška srca, suznih očiju, moramo se odreći našeg tla i napustiti veliku familiju. Zbog para, sigurnosti i boljeg sutra, mnogi mladi napuštaju našu zemlju i odlaze.
Želim da stvorim porodicu sa mojim dragim, dugogodišnjim partnerom, želimo dete i želimo da se budimo jedno pored drugog dok nas sunce pozdravlja sa obećanog neba. Želim da se ušuškam pored njega i da se nogama dodirujemo i rastežemo, i da svako jutro bude naše. Naravno i svaka noć...

Ali, ne možemo. Ne još uvek. Njemu je ostala školarina koju treba da isplati, radi posao za minimalac, pritom se bori i pokušava da stvori ,,nešto". Mi smo od onih parova koji će morati sve sami i jedno s' drugim. Možda je tako slađe, možda nam je takva sudbina, ali svakako znam da će doći trenutak kada ću mu se zakleti na večnu ljubav i kada ću mu roditi dete, našu dugoočekivanu bebu, i pod čijim nebom budemo bili tada, bićemo zahvalni na svakoj prepreci, na svakoj suzi, na svakom bolu u grudima, jer smo naučili da ih pređemo i postanemo jači, složniji nakon toliko toga. 

Ne, mi svi želimo porodice i želimo da radimo u našoj zemlji, časna srpska reč, ali ne pod uslovom da osedimo u dvadesetim i da se pretplatimo na antidepresive ili da se predamo alkoholu i opijatima. Neka hvala, takva budućnost nije za nas. Zato možemo otići za boljim sutra, ali vratićemo ti se Srbijo, jednoga dana, jer u tebi se najlepše sanja.

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Pesma za usnulu baku

   Danas sam otišla u crkvu da bih zapalila sveće za naše mrtve. Osetila sam toliki spokoj dok sam stajala u božijem vrtu, i tiho sam zaplakala dok me je njegova ruka tešila. I odjednom sam osetila olakšanje, On mi je govorio da je u redu, i da je sasvim u redu plakati za našima koji su nas napustili. Ali, morala sam da mu odgovorim, jer polovina sveća, koje sam upalila, bile su namenjene onima koji ni svoju mladost nisu doživeli, niti preživeli. Pa, me ta činjenica jako muči i boli, što odlaze naši mladi ljudi... ,,Gde ih vodiš i čemu sve to?", pitala sam ga.

Pomalo detinjasto pitanje za njega, toliko velikog i jakog. Opet je spustio njegovu ruku na moje rame i obećao mi da su svi oni dobro, da su bolje nego što su bili i da je to sasvim normalno, jednoga dana svako će napustiti svoju svest iliti ovaj svet.
Osetila sam mir u grudima, i suze na mom licu su bile nekako slabe, nedodirljive. Stajala sam sama, bez ikoga svoga, naslonjena na stub crkvenoga zida. Viorio je neki mili vetrić, a travu je prekrio veseli maslačak. Pitala sam ga još jednom za nju, zašto mi nije dato da još malo bude u mom životu, jer ipak i dalje mi je potrebna? Zagrlio me je svojim snažnim rukama, darujući mi njen zagrljaj. ,,Ona je uvek tu.", reče mi. Poverovala sam mu, i krenula sam kući. 

Gledajući neki prilog na internetu, u pozadini se čula naša pesma, jedna jedina naša. Pogledala sam u nebo, i poslala sam joj poljubac, jer znam da se kroz muziku javlja. Svima nama. Zaplakala sam, od sreće i tuge, u isti mah. Danas je Pobusani ponedeljak, a ujedno je i njen rodjendan, pa gde god da si, a znam da tu si, neka ti je srećan... Nikada te nećemo zaboraviti. 

Pesma za usnulu baku

I nikada neću zaboraviti,

sjaj tvojih očiju i miris tvojih obraza,

niti kosu crvenu, niti sliku tvoga odraza.

I nikada neću prestati da te spominjem,

i da objašnjavam ko si ti meni bila,

koliko sam te volela, koliko te volim

i koliko mi nedostaješ, kao čauri svila.

I uvek ću verovati da ćemo opet

iste pesme pevati,

na brdašcu nekom, negde dalekom,

a opet spretno blizu, jer opet, moraš da 

nas čuvaš.

I nikada neće prestati da boli,

i uvek ću biti ljubomorna,

baš kao i danas, na sve one srećne unuke

koje još uvek imaju svoju baku, svoju stenu jaku.

Poručujem im da ih čuvaju, da uživaju

u njihovom društvu, u njihovom glasu,

jer svi odlaze, svi umiru,

jednoga dana i konji prestaće da pasu.

Za tebe, 

od mene... S.R

  

Hristos voskrese!

 Baš prijaju ovi sunčevi zraci koji nas greju već par dana, neumorno. Napolju se oseća gust vazduh koji nam greje srca i tera nas da nosimo kratke rukave. Ko još oseća beskrajnu radost zbog toplog vremena, neka digne dva prsta! Ja ih upravo držim visoko u vazduhu. :)

Bože, zahvalni smo Ti na suvom vremenu, neka takvo i ostane.

Svi znamo da su brzo prošli praznici, predivni Uskrs, koji svojom porukom, žrtvom i snagom šalje, potrebne nam veru i nadu (nisu žene u pitanju), darujući nam spokoj koji nam je u ovim vremenima najviše potreban.

Nadam se da ste se svi lepo proveli prethodnih dana, da ste uživali sa vašom porodicom, vašim prijateljima i naravno, da ste pobedili u kucanju jajima!

Vreme je da se svi vratimo na radne obaveze i spremimo trbuhe za 1 maj, koji nam se takođe opasno približava. Poželimo dobrodošlicu zelenilu, napućenom cveću, žutom suncu, plavom nebu i mirisu maslačka!

Slavimo ljubav i u takvom duhu neka nam bude i ova 2015 godina!

Христос воскресе, срећан Ускрс!

Post za parove i solo likove: Prolećni saveti za sigiurniji odnos :)

U proleće, sve se ,,budi", pa se tako i ljudska seksualnost pojačano javlja i poziva sve potencijalne kandidate da je zadovolje.

Zato vam pišem 5 pravila za prolećni seks sa suprotnim polom:

1. Pažljivo biraj seksualnog partnera!
Ne bi želeo/la da se probudš sa novom polnom bolesti i da se lečiš, dok tvoji prijatelji uživaju u prolećnim radostima, a ti mažeš polni organ kremom, ili koristiš neudobne vaginalete. To je svakako i uvek jedno veliko NE! Pažljivo biraj.

2. Praktikuj sigurni seks!
Uvek nosi kondom sa sobom, ali pazi na njegov rok, jer ako ga previše mrvcariš ništa ti ne znači. Budi aktivniji/a i uvek ćeš biti okružen/a svežim i novim pakovanjima kvalitenih prezervativa. ;)

3. Seks je sjajan i preko potreban, ali NE na još uvek vlažnoj zemlji!
Čuvajte vaše jajnike, bubrege, bešiku. Nemojte da imate odnose u prirodi, jer je još uvek rano za tako nešto, a možda naletite i na perverznog voajera koji štrči iza nekog drveta ili žbuna. Takođe, možete se zaraziti nekom bakterijom ili dobiti jaku upalu. Seks u sobi je i dalje cool i OK. Za ostalo, sačekajte leto, plaža je idealna za razmenjivanje nežnosti sa partnerom.

4. Obavi obavezan godišnji pregled kod ginekologa/urologa!
Kreće sezona lova na seksualne partnere, približava nam se 1 maj, kada će se većina smuvati sa svojom simpatijom, kombinacijom, privlačnom osobom, nebitnom osobom ili sa ljubavlju svog života. U svakom od tih poznanstava može doći do strastvenih odnosa, i normalno je da svi želite da budete sigurni u vaše zdravlje, naravno da je glupo da na početku ispituješ partnera za njegove preglede, ali bitno je da si ti siguran/sigurna u tvoje. Naravno, u tim situacijama je najbitnija stavka 2, mog današnjeg posta. Uživajte!

5. Ne zaboravite da svakodnevno vodite ličnu higijenu, i da je kamilica obavezna u ispiranju i pranju naših genitalija!
Nema goreg osećaja kada primetite da vam se nešto dešava u donjem delu tela. Žene obično paniče, prebrojavaju s kim su sve imale odnose, pokušavaju da se sete, i tako dalje. Ista situacija je i sa muškarcima, ako izbije i malena bubuljica odmah počinje paranoja i strah da nije u pitanju akutni triper ili neka druga od podmuklih polno prenosivih bolesti.
Zato je obavezna stalna lična higijena, siguran seks i potreba da u treznom stanju imamo prvi odnos sa osobom sa kojom smo se tek upoznali. Godišnji pregled je obavezan i neizbežan u današnje vreme, kada su ljudi sve više seksualniji, otvoreniji i pristupačniji jedni prema drugima.
Obavi pregled, kupi kondome i naoružaj se šarmom. Naravno, i redovno se kupaj. :) Posebno su dobri sapuni od kozjeg mleka, rađeni na prirodnoj osnovi i po narodnom receptu. Ne treba preterivati sa korišćenjem parfimisanih sapuna, jer nisu toliko dobri ni za muški, ni za ženski polni organ. Toliko smo svi nežni i osetljivi ,,tamo dole".

Svakako, uživajte/mo u proleću, bezbrižni i sigurni nakon ovih TND saveta!

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Pitam se, pitam te: ,,Kako izlečiti slomljeno srce?"

   Kako dati odgovor na pitanje koje je toliko teško, oporo i neizvesno? Svako je nekada voleo nekoga i bio je povređen. Kamo sreće da je lako voleti i biti voljen...
Hiljadu lica orošenih suzama, počašćeni bolom u predelu grudi, suvih usana i glavobolje. Da li nas to srce kao mišić boli ili je ipak nešto više od toga?
Duša, dragi moji, to je ono što je istinski važno i čiju narav ne smemo da zloupotrebljavamo. Čak i onda kada nas boli.


Možda trebamo zaključati emocije, a ključ emotivne dvorane možemo baciti u reku Savu ili u široki Dunav. Možemo bežati od simpatije i možemo nestati među morem različitih tela uživajući u raskalašnim odnosima sa nebitnim likovima. Na taj način glumimo ravnodušnost, postajemo neiskreni prvenstveno prema sebi, a potom i prema ostalima. Svako od nas poznaje osobu koja je imala mnogo partnera, koja je kao srećna, i koju boli uvo za sve?
E baš takvu najviše boli duša i muči je savest pred spavanje. U tim trenucima žaljenja nailazi na onu staru sebe, na onu kakva je nekada bila dok je verovala. U ljubav.

Prvo se zaljubiš u fizički izgled određene osobe. Zaboraviš da je i ta osoba čovek i postaviš je na pijedastal na kom ona postaje tvoj lični Bog. On je sve naj: najlepši (ima osmeh koji ubija (verovatno samo tebe, ali nema veze)), najdviniji, najzgodniji, njega svi gotive i vole, on je glavni frajer i nema mu ravnog. Pritom, ti si ta srećnica koju nazivaju NJEGOVOM devojkom.

*Ima li šta lepše od toga?

E tu se stvari komplikuju. Ti postaješ svesna njegovog blistavog postojanja, a zaboravljaš na sopstveni sjaj i na sebe. Postaješ neko ko je tu da ga zadovolji i dopusti mu sve što se dopustiti može.
Zaljubljuješ se do ludila! Ne jedeš, ne piješ, dane provodiš ležeći na leđima i zureći u beli plafon, misleći na njega i ne njegove poljupce. U glavi ti je poput magle na aerodromu, nesigurno je za let, kao i za ostanak na tlu. Mirišeš na njega, poprimaš njegove obrise, oči su ti poluotvorene i gotova si! Uhvaćena si u mrežu zaljubljenosti u ljubav.
Divno je kada je zaljubljenost obostrana i kada se zajedno pogubite jedno sa drugim, i to je skroz ok. Tada imamo dve opijene osobe čije su se duše skontale i umrsile u ljubavnu nit, ali to je druga priča i tema za neku drugu sredu.

*Šta ako te on ostavi?

Bez reči, bez izgovora, zašto bi ti se on pravdao, pa on je Bog.
Nakon predivnih dana posutih žmarcima, maženjem, ljubljenjem, nakon što si otkrila privlačnost i čari suknjice, on te napušta. On koji je tebi trenutno sve, i tamo gde si izgubila sebe, tamo je sve počelo.
Lagano se raspada ,,vaš" svet koji je trajao nekih par nedelja, ali su ti te nedelje važnije od svih prethodnih i od svih budućih.

*Gde sam nestala?

Nisi se hranila hranom, jer si jela svoj identitet dok si bila u vezi sa svojim Bogom. Da, sada se raspadaš, plačeš, ogromna je prva ljubavna bol, kao i svaka naredna. Peče. Peče nas saznanje da nismo uspeli, da smo omanuli, da smo odbačeni... Teško je kada vi volite, a druga strana ne oseća to isto za vas. Naučili ste da svaka osoba koju volite, isto oseća i prema vama: mama, tata, brat, sestra, baka, tetka, deka,... Oni ne da vas vole, oni vas obožavaju. A onda ti počneš da osećaš nešto za osobu koja ti nije krvni rod i pljas! On ti kaže da mu je predivno sa tobom, a potom da te ostavlja jer ,,treba da proširi vidike", jer je ,,još mlad", jer ,,nije spreman", jer ,,nije više zaljubljen u tebe", jer se ,,seli u drugi grad", itd.
Osećaš bukvalno spaljivanje osećanja i lupanje čekićem po tvojoj glavi, nekako odozgo dok ti vrištiš od bola. Znam, bila sam nesrećno zaljubljena, ja i još 1,0000030303030303,0000000... ljudi. Ko kaže da nije, laže. Mada ima osoba koje nisu osetili tu drhtavicu i beskrajnu sreću, a potom dno i drhtanje od plača. Oh, da...

*Kako nastaviti dalje?

Lepo. On je nastavio, pa zašto ne bi i ti? U početku ćeš danonoćno sliniti, i to je skroz cool. Kupi dosta maramica i pronađi strpljivu drugaricu, koja će iznova i iznova slušati ,,kako ti je on rekao da je vreme da raskinete", i kako i na koji način je to uradio. Poslao ti je poruku i ti nisi imala kredita da mu odgovoriš. Pa si otrčala kod njega kući i videla kako je on sada sa drugom devojkom, bla, bla, bla.
Zaboravi! Ne premotavaj taj glupavi film u glavi. Nemoj slučajno da počneš da piješ, pušiš cigarete i da naprasno postaneš velika! Ne, dame to ne rade tako. To rade osakaćene, besne duše, one koje su pomalo histerične i tvrdoglave, a ti nisi takva. Jel da?
Prvo sažvaći tu činjenicu da on nije više tvoj Bog i povrati sopstveni identitet. Ponovo budi Maja Radić, jer više nisi Markova Maja, da onog Marka Fazana. Ponovo budi svoja. Na žurke ćeš ići sama, bez ičije ruke u tvojoj i setićeš se koliko je to super. Možeš da poneseš više stvari u toj ruci, ili možeš na miru da popraviš karmin, a i neće ti se više znojiti šaka, tako da je to totalno lepo.

*Ali još uvek ga nisam prebolela. Zašto?

U zavisnosti od toga koliko je raskid težak, oporavak će teći drugačije, od osobe do osobe. Za početak najbolje je da prestaneš da pričaš o njemu. Samo STOP! Uštini se kad god počneš da misliš na njega, i promeni tok misli. Slušaj muziku, čitaj knjige, piši dnevnik... Nađi pristojan hobi koji će ti upotpuniti slobodno vreme. Muvaj se, izlazi u grad sa drugaricama. I videćeš, zaboravićeš ga.

*Da, radim sve to, ali opet mislim na njega. 

Znaš šta, ,,klin se klinom izbija". Nađi drugog dečka i zaboravićeš prethodnog.

*Ali ne mogu da budem sa drugim. Još uvek volim Marka!

Ne voliš ga. Ne možeš ga voleti nakon svega što ti je uradio. Samo si malo opsednuta njime i to će proći. Vreme će te razuveriti i razoružati. Pronaćićeš onog koji će te voleti istom snagom. Tako da će taj Marko, ostati u prošlosti, kao neki tamo bivši.
U korpi u kojoj svi bivši dremaju, u dnu duše koju si bacila.

*Hvala ti! Samo, daj još neki savet za kraj.

Hm...
,,Ne trči za njim, nećeš ga stići. 
Okreni mu leđa, sam će ti prići."- Nepoznati autor
Kada se to dogodi, neće ti više biti isti. Shvatićeš koliko je ,,mali" naspram tebe i tvog ojačanog identiteta. Nakon svake lažne ljubavi, postajemo jače.
I sledećem srećniku, ne daj ni milimetar sebe, dok ti on prvi ne pruži bar metar svog identiteta na dlanu.

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"

Razgovori iz spavaće sobe part IV

 

Suncem okupan petak, ali bez obzira na sunčeve zrake, vetar jako duva i diže suknje i haljinice smelim Beograđankama.
Laura, Tija, Nastasja i Atina piju svoja najdraža pića u njihovom omiljenom kafiću na Obilićevom vencu.

,,Tako mi je krivo što se nismo videle prošlog petka. Ja zaista nisam mogla da ustanem iz kreveta, celo telo me je bolelo.", razgovor započe Tija.
,,Ma, vlada neki virus, nikako ti ne bi ni preporučila da ustaješ, ludice. Ionako nijedna od nas nije mogla da dođe prošli petak.", reče Laura polizavši penu iz svoje Neskafe.
,,Kako si ti Nato? Jel si rešila svoj problem?", upita je Atina.
,,Delimično. Rekla sam Stevi da je kraj i on je to, zapravo, veoma fino prihvatio. Čak mi je rekao da me je par puta prevario sa jednom Milenom iz zgrade. To me je malo štrecnulo, ali Bože moj, i ja sam njega mesecima varala sa Markom, tako da smo cool oboje."
,,A jel si rekla Marku za Stevu?" Propitivanje je nastavila Laura.
,,Nisam, mislim nisam još uvek. Uvek kada hoću da mu kažem, nešto se desi, neko ga zove na mobilni telefon, mora da ide na trčanje, onda se sva ta priča pretvori u maženje, pa u seks i eto. Nikako ne uspevam da mu kažem!"
,,Odvratno, seks sada kada si trudna!", zgranu se Tija.
,,Zašto ,,odvratno" Ti? Nije odvratno,  lepo je, čak je i intezivnije, i orgazam i sve. Svaki dodir kao da je jači, senzualniji, predivno je. Trenutno sam jako srećna! I jako gladna. Konobar!"
,,Ne znam...Ja ne znam kako ću imati seks kada budem trudna. Sve mi je to, nekako, nastrano.", reče Laura.
,,Nije nastrano, sve je to sama ,,Majka priroda" odradila umesto nas. Nema ničeg nastranog u tome.", ispriča Atina.
,,Mene trenutno zanima, ako sam ja na njemu, i ako jako skačem, da li tako mogu da mu slomim penis?", upita Tija ostale tri, zbunjene drugarice.
,,Pobogu Ti, kome želiš da slomiš penis?" Laura je samo treptala.
,,Onom mom 69. Lik je totalna nakaza!", dreknu Tija, napravivši grimasu.
,,Zašto? Šta ti je uradio?", zgranuto je upita Nastasja, koja je jela svoju drugu princes krofnu.
,,Prdnuo je dok smo radili 69. Ne mogu čak ni da vam opišem..."
,,Ni ne pokušavaj!", prekide je Laura.
,,Zaista, treba da ga ostaviš, ako ti se smučio. Nema potrebe da mu lomiš ,,opremu". Ne budi toliko gruba.", reče joj Atina.
,,Uuu, kako si ti fina. Zašto ga braniš?"
,,Ne branim ga, samo, to može svakome da se desi."
,,Haaa, Atina! Ti si prdnula! Atina je prdnula, Atina je prdnula!", Tija započe pesmicu.
,,Nisam bre! Nisam!", Atina je pokušala da se odbrani, ali ostale tri su je savladale. ,,Dobro, dobro, vama, valjda, mogu sve reći. Jeste, ja sam prdnula, ali ne u toku 69. Već, prilikom promene poza.", postiđeno i jedva izgovori Atina.
,,Misliš, onako kao puh, trt-trt zvuk. To se dešava kada se vagina u toku seksa napuni vazduhom. Na pimer, dešava se u doggy pozi, pozi kada su ženi podignute noge, i tako dalje. Nije trebalo da te bude sram, nama ženama se to dešava.", izdeklemova Laura.
,,Ma, znam za to, ali ne ja sam zaista ,,pustila goluba", a njemu sam rekla da je za taj vazduh kriv njegov penis, jer je tanji pa mi se vagina previše napunila vaduhom. Nakon toga nismo više imali seks."
,,Ajoj, još si i nasamarila dečka. Hahaha, Atina, brutalna si, majke mi!", Nastasja se jedina smejala, bila je musava od fila.
,,Obriši se trudnice, sva si umackana. Nažalost, nije bio toliko loš, ali pobegla sam odatle glavom bez obzira. I eto. Tako da, ne treba da se ljutiš na njega."
,,Ma daj, jesi li ti normalna? Upalo mi je pravo u usta, zamalo se nisam ispovraćala.", detaljno opisa situaciju Tija.
,,Ako nastaviš da pričaš o tome, ja ću povratiti. Još uvek me urnišu mučnine.", reče Nastasja, stavljajući ruku na usta.
,,Ne znam šta da ti kažem. Ja sam se, elem, videla sa Milošem i mogu vam reći da sam oduševljena.", izgovori Laura sa osmehom na usnama
,,Oduševljena? Vau, Lau, ti ne koristiš tako često tu reč.", primeti Tija.
,,Ne koristim, ali on je zaista sjajan. I mislim da ću se ponovo videti sa njim."
,,Jel ste imali seks?", upita je Atina.
,,Naravno da ne. Na koga vam ja to ličim?", uvredi se Laura.
,,Hahaha, opa Laura! Ti si se malo zaljubiška, jel da?", upita je Tija.
,,Ma nisam. Ne mogu ja tako brzo da se zaljubim, ali dopada mi se Miloš, veoma."
,,Briga vas, mene je zvao samo konobar iz kafića.", nezadovoljno reče Atina.
,,I?!", uzviknu Nastasja.
,,I niša. Poruke su mu debilne, ne zna pravopis, ali bitno da mi je napisao kako imam privlačan batak. Ej batak! Pa nisam ja kokoška, čoveče! Od tada mu se nisam javljala, nek odjebe. Petlić..."
,,Nemoj da si toliko ljuta na momka, zar nisi videla koliko je mlad. Možda još uvek nije završio školu. Hahaha.", zadirkivala ju je Laura.
,,E pa, ja mu neću biti profesorka. To sigurno!", odmahnu Atina glavom i uze da pije svoj Smoothie.
,,Ja bih baš volela da budem nekome profesorka. To je baš hot.", reče Laura.
,,Ja sam bila, ali kratko. Raskinuli smo.", Tiji zasuziše oči.
,,Tija! Opala, nisi nam to pričala.", Nastasja je bila u blagom šoku.
,,O da, zvao se, mislim i dalje se zove, Alfonso."
,,Ma daj! Alfonso? Iz koje serije je on došetao?", Atina se pokida od smeha.
,,Ne, ozbiljno, zaista se tako zove. On je sin prijatelja mojih roditelja, i došao je bio kod nas u Srbiju da studira. Tada je imao tek 17 godina, a ja sam imala oko 25. Bilo je veoma interesantno.", Tija ugrize donju usnu.
,,Ha, došao u Srbiju da studira. Ima da se proslavi! Jel si mu pomogla da upozna našu divnu zemlju?", znatiželjno je upita Laura.
,,Jesam. I uzduž, i popreko.", namignu joj Tija.
,,Pa, pričaj nam!", uzviknu Nastasja. ,,Meni sada hormoni rade kao ludi!"
,,Hoću. Bio je to jun mesec..."

NASTAVIĆE SE...

Lajkujte moju stranicu na facebook-u, ako vam se sviđaju postovi: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271

i ne zaboravite:

,,JA mogu, JA hoću, JA uspeću"