Znate, pre par godina upoznao sam devojku kestenjastih očiju i plave kose. Pogled joj je bio mio dok me je gledala u ove moje iskusne oči i nekako mi je verovala, ta mala. Smuvali smo se nakon par dana poznanstva. Priznajem da sam imao tremu, po prvi put u mom sjebanom životu.
Krila se od mene na toj žurki, na kojoj sam je prvi put video. Pokušavala je da sakrije stidljivi osmejak, a ja sam samo želeo da se upoznamo, da joj saznam ime i da joj kažem koliko je lepa. Ja, pijana budala u mojim kasnim dvadesetim jurim po rock žurki pokušavajući da doprem do nje.
Nakon četiri sata, napokon smo se sreli ispred wc-a, nimalo romantično, ali jebiga ,,uzmi sve što ti život pruža", kaže neka stara pesma.
,,Ej ćao, ja sam Marko.", odgovorih jedva, gledajući je u oči.
,,Žizel." Nežno izgovori svoje ime, prihvatajući moju šaku.
,,Jel ti se sviđa žurka?"
,,Onako, bila sam i na boljim." Govoreći svoj utisak, namesti pramen kose iza uveta. Poželeo sam da ja to uradim, ali onda bi pomislila da sam neki kosoljubac.
,,Jebiga, pomalo su izlizane pesme, sve se vrte u krug.", izgovorih dok se red ispred wc-a povećavao.
,,Pa, nije do pesama, one su forever rock, ako me razumeš? Nego ljudi su dosadni, nisu zabavni. Znaš kod nas u Francuskoj..."
Tako sam saznao dve grane njenog porodičnog stabla, keva joj je bila Francuskinja, a ćale Srbin. Negde pred kraj, uzeo sam joj broj telefona, ne znajući da li mi je dala lažni ili pravi. Toliko sam želeo da je poljubim to veče, ali ona nije. Samo mi je ponovo predala svoju šaku u moju. Kapirate šta sam mislio dok sam posmatrao beličastu kožu njene ruke? Ej ljudi, ne budite toliko maštoviti. Mislio sam kako bi joj burma stajala na domalom prstu. Hahaha...
Otpratio sam je u noć i nakon par dana okrenuo sam broj koji mi je dala. Naravno, glupavi ženski glas mi je govorio kako je Žizel nedostupna, tj. njen broj. Skontao sam da sam dobio šut u bulju i da mogu samo da maštam o njoj, njenim usnama i njenoj šaci.
Nakon dva dana mog depresivnog razvlačenja po krevetu, gledajući romantične komedije i jedući čokoladu...Ma sprdam se, nakon dva dana kresanja sa mojojm bivšom Ivanom (koja je iz Kule, inače), stiže mi poruka da je Žizel dostupna. Jebote, sledio sam se, ono šta sad?
Otkačio sam Ivanu, poslao je da kupi toalet papir i kasnije joj nisam otvorio vrata dok je ona beznadežno lupala po njima. Kada se umorila, otišla je.
Blejao sam na klonji kada sam čuo zvuk telefona. ,,Jebote, da nije Žizel?", pomislio sam, a onda sam skontao da nemam čime da se obrišem. ,,Jebena Ivana!" Našao sam neki zaostali kruti papir i uspeo da sprovedem misiju u delo i obujmio sam svoj anus čistinom. Znam, odvratan sam.
Bio je to propušten poziv sa kevinog broja, ali imao sam i poruku.
,,Ej, ne znam da li me se sećaš? Upoznali smo se na žurki u onoj opasnoj rupčagi. Javi se, ponekad da popijemo piće. Ja častim. Žizel"
Sto mu gromova! Koji kurci! Jebote, kakva riba, Žizel šmekerčina, nema šta. Smogao sam snage i okrenuo njen broj. Taman dok sam pripremao glas da bude što dublji, javio se muškarac i to na francuskom:
,,Bonjour, Gisele ne est pas..." Prekinuo sam razgovor. Dubinsko razočarenje mi je zakovalo dušu. Ostavljao sam Žizel u mislima i pre nego što je postala moja...Jebiga, snovi su jedno, a realnost je drugo.
Nakon par sati, zazvonio mi je mobilni, pogađate ko me je zvao?
Ma keva, da me podseti da imam ručak u rerni i da ga podgrejem. Ne zna moja Radmila da njenom sinu nije ni do kakve musake sa domaćim krompirom.
Taman sam tonuo u beznadežan san i počeo sam u snu da ljubim Žizeline usne, kada me je trglo zvono na vratima. ,,Ko je to brate? Taman sam zakuntao." Nadrkano sam ustao sa kreveta. Kada sam otvorio vrata, kao da su me anđeli odvezli na nebo u mercedesu SL 65 AMG. Žizel, lepa kao sto bogova, stajala je ispred mene.
,,Nisi se javio, pa sam ja morala da dođem do tebe. Mogu li da uđem?" Kosa joj je bila svetlija nego one noći, a usne boje najzrelije jagode, a tek oči...Nisam skapirao kako je znala gde živim, a i bilo me je baš briga.
,,Uđi, sunce najdraže, uđi i ne izlazi nikada!", pomislio sam dok sam se pomerao da bih joj napravio prostora da uđe u moj cenjeni dom. Mora da sam se mrdao kao kamenjar, jer nisam mogao da verujem da je Žizel predamnom i u mom stanu.
Da se razumemo, dobar sam ja komad, nisam za bacanje ali ona, ona je svetica.
,,Dobar ti je stančić. Hoćeš li me poslužiti pićem ili ćeš stajati tu, k'o popišan?" Upita me ona, Žizel dominatrix.
,,Da, hoću naravno. Šta ćeš da piješ?"
,,Imaš li možda vodku?" Upravo je sela na moju sofu iz praistorije i prekrstila je noge. O Gospode, obučena je u haljinicu od onog lakog materijala, kako se zove, kako beše...Ma nebitno, bitno da joj vidim butkicu i tako želim da je dodirnem.
,,Nemam vodku, imam samo radžu od dunje." Polako ostajem bez žvala.
,,Može! Obožavam dunju."
Nakon par čašica smo se ljubili, pa smo vodili ljubav, pa smo se opet ljubili i osećao sam se kao da sam na nekoj ludoj planeti, gde samo nas dvoje postojimo.
Žizel je ostala kod mene narednih 6 meseci. Partija dunjovače, pa partija seksa i tako u krug. Radmila nam je kuvala, nas dvoje smo samo uživali u ljubavi. I tako me je Žiza (kako sam joj dao nadimak) zaljubila u sebe. Kada bih blejao sa ortacima u kraju, mislio bih samo na nju i na to koliko mi nedostaje. Shvatio sam da bih da se ženim. Poželeo sam da oženim Žizel i da je ljubomorno zadržim samo za sebe i da nikome ne dozvolim da ikada više poljubi njena usta i da nikada više niko ne prodre u moje mesto, u nju.
,,Sine, ti si se zaljubio.", reče mi keva jedno veče dok sam blejao sa njom, čekajući da se Žiza vrati iz bioskopa. Bila je sa drugaricom kojoj nisam znao ime. Zapravo, nikoga od Žizelinih prijatelja nisam poznavao. Samo sam znao nju. S druge strane ona je upoznala sve moje ortake: Kizu, Slavka, Miška i Predatora. Svi su je gotivili i potajno mi zavideli što se na meni ljuškaju takvi bokovi.
,,Jebiga sinovci, ili jeste ili niste." Podučio sam ih jedno veče, dok smo duvanili kod Prleta gajbi.
,,Stigla sam!" Iz lošeg razmišljanja trgao me je glas golubice, Žizel se vratila kući. Kod mene.
,,Kako je bilo u bioskopu?", upitao sam je dok mi se približavala.
,,Super. Film je bio ok, ali Lara, ona je toliko cool..."
,,Mogao bih da upoznam tu tvoju Laru?" Aha, eto ti sad Žizel! Uzela je crvenu jabuku sa stola i sa punim ustima zrele jabuke mi odgovorila:
,,Naravno, kad želiš da se vidimo sa njom?" Nije ni trepnula dok je to izgovarala, tako da sam zlurade slutnje ostavio iza sebe.
Druge noćne more su se, zatim pojavile. Počeo sam sebe da opterećujem Žizelinom prošlošću. Nisam znao da li je ikada imala dugu vezu, da li je bila zaljubljena ili povređena. Dok je ona radila (pronašla je bila posao u jednoj prodavnici nameštaja), ja sam provodio dane misleći na nju i praveći različita scenarija u vezi njenih bivših ljubavi. Nemojte me pogrešno shvatiti, tražio sam posao, nije da sam želeo da živim od kevine i Žizeline plate, ali nije bilo ni jedne jedine ponude za diplomiranog ekonomistu bez iskustva. Upadao sam polako u depresiju.
Kada se tog podneva vratila sa posla umorna i gladna, odmah sam je sa vrata upitao:
,,Je li Žizel, jesi li ikada pre mene bila zaljubljena?" Skinula je jaknu, otišla u kuhinju i krenula da sipa sebi hranu. Ignorisala je moje majmunsko ponašanje.
,,Odgovori mi!", prodrao sam se. Pogledala me je, i u očima sam joj video bes i strah.
,,Mogu li da jedem prvo? Crkla sam gladna i preumorna sam za tvoje ljubomorne ispade." Primirile su me njene reči. Vratio sam se na svoje mesto i kao poslušna kuca, ućutao sam. Kasnije, kada je završila sa obrokom, tromo se dovukla i sela je do mene. Zapalila je cigaretu.
,,Zašto te to zanima?", upitala me je.
,,Zato što bih voleo da znam nešto malo više o tebi." Piljio sam u pod.
,,Aha, sada smo u radoznalom stadijumu." Namrgođeno je rekla.
,,Nazovi to kako hoćeš, ali voleo bih da znam. Volim te i eto, zbog toga."
,,Kao da je prošlost bitna..." Uznemireno je negodovala moja pitanja.
,,Bitna je! Meni je bitna. Ti znaš za moje bivše. Znaš za Ivanu, Violetu, Kristinu i Mariju. To su moje bivše ljubavi. Šta ja znam u vezi tebe? Hm, da vidimo. Da si iz Francuske, da ti je otac Srbin a majka Francuskinja. Da ne voliš more, da voliš šumu, da si rak u horoskopu, da ne voliš romantične filmove, da se gadiš na piletinu, da voliš da nosiš kratke majice, da voliš kada si ti gore..."
,,Prestani! Ovo je otišlo predaleko." Odjednom je prekinula moja oskudna nabrajanja.
,,Dosta Marko, zaista. Ispričaću ti."
Zatim mi je rekla da je samo jednom bila zaljubljena, u nekog Pjera, jebem li ga valjda se tako zove. Da ju je mnogo povredio i da od tada nije verovala u ljubav, sve dok mene nije upoznala.
Eto, objašnjenje kao iz snova, ja sam bio taj koji je izlečio Žizel, prelepu Žizel. Ali meni đavo nije davao mira. Gledao sam gde ću da je sapletem, gde ću da pronađem Žizelinu mračnu tajnu.
Bila je u mom naručju i bezbrižno je disala. Gledali smo neki akcioni film na tv-u. Opet je počela da me opkoljava ona golicava, nesnosna, zla nit u meni.
,,Ej Žizo, spavaš li?"
,,Jok." Rekla je.
,,Hvala ti što si mi danas ono ispričala. Zaista mi znači, ali..."
,,Kod tebe uvek ima neko ,,ali"? Zar ne shvataš da ne volim da pričam o mojoj prošlosti?" Napustila je moje rame i deo ruke.
,,Da, ali odgovori mi na još samo jedno pitanje i neću te više smarati, ok?" Izraz lica mi je bio kao u dobrog psića, znao sam da neće odoleti.
,,Ok, pobedio si, još samo jedno pitanje." Sedela je u mojoj dugačkoj majci, koja je njoj bila do pola butina.
,,Ali, da mi iskreno odgovoriš?"
,,Hoću."
,,Obećavaš?", bio sam uporan.
,,Obećavam, biću iskrena."
,,Sa koliko njih si bila pre mene?" Osetio sam kako se mračna sila odmah isprečila između nas dvoje. Žizel je promenila izraz lica i postala je nekako starija.
,,Zašto te to zanima?" Okrenula mi je leđa, i mada joj je ispao jedan guz nisam razmišljao o seksu.
,,Zato, zanima me. Hoćeš li mi odgovoriti?", nastavio sam.
,,Marko, to je intimna stvar i to je samo moje nešto. Zašto si postao takav? Zašto si postao takav?!" Počela je da plače. Pokušao sam da joj priđem, da je zagrlim ali odbila je moju ponudu.
,,Reci mi Žizo. Samo još ovo pitanje i smiriću se, obećavam." Bila mi je i dalje okrenuta leđima i teško je disala.
,,Mučiš me, Marko..."
,,Znam, izvini neću više nikada. Zaista." Okrenula se, lice joj je bilo umrljano suzama.
,,Zašto da zbog toga kvarimo ovu našu ljubav, ovo što imamo?" Hvatala je zadnji voz za sreću, moja Žizel.
,,Ne kvarimo...Ja jednostavno, moram da znam. Obuzmu me neke misli i po ceo dan o tome razmišljam. Reci mi, molim te, razuveri me."
,,Pre tebe sam bila sa..." Nabrajala ih je u glavi, video sam kako računa. Uhvatio sam posteljinu svojim divljačkim prstima.
,,Bila sam sa njih trideset i osam."
Crno. Samo crnilo pred očima. Onesvešćenje.
,,Eto, jesi li sad zadovoljan? Rekla sam ti svoju ,,mračnu tajnu". Ti si mi trideset i deveti." Rekla je brojku bez imalo srama. Rekla je i nije ni zaplakala.
Nisam uspeo ni reč da progovorim. Te noći sam spavao na sofi, dok je ona celu noć plakala na krevetu.
Žizel se sutradan spakovala i otišla. Čuo sam da je sada u Novom Sadu. Udata je za nekog budžovana i imaju jedno dete. Ona je prelepa i dalje. Nakon nje nisam uspeo da se ostvarim ni u jednoj vezi. Ribe su samo dolazile i odlazile, a ja sam ostajao. Na onoj istoj sofi, sa puno tripova u glavi i sa čašicom šljivovice (dunjovaču više ne pijem).
Uskoro punim trideset i pet godina, i dođu mi tako neke mudrosti. Pustio sam bradu i debeo sam. Imam salo na stomaku, još malo neću videti ,,ortaka" dok šoram, ali nema veze. Ja sam pustio Žizu da ona bude srećna. Morao sam da propadnem da bi ona i dalje sijala. To mi je neka teorema, neka definicija naše prošlosti i našeg odnosa.
A možda...Samo možda, nije bitno sa koliko njih je bila pre mene?
Ali jebiga, koga ja to lažem, meni je bitno. Samo da ih nije bilo toliko...
Ako vam se dopada rubrika: ,,Iz muškog ugla", lajkujte moju stranicu na facebook_u: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271
Krila se od mene na toj žurki, na kojoj sam je prvi put video. Pokušavala je da sakrije stidljivi osmejak, a ja sam samo želeo da se upoznamo, da joj saznam ime i da joj kažem koliko je lepa. Ja, pijana budala u mojim kasnim dvadesetim jurim po rock žurki pokušavajući da doprem do nje.
Nakon četiri sata, napokon smo se sreli ispred wc-a, nimalo romantično, ali jebiga ,,uzmi sve što ti život pruža", kaže neka stara pesma.
,,Ej ćao, ja sam Marko.", odgovorih jedva, gledajući je u oči.
,,Žizel." Nežno izgovori svoje ime, prihvatajući moju šaku.
,,Jel ti se sviđa žurka?"
,,Onako, bila sam i na boljim." Govoreći svoj utisak, namesti pramen kose iza uveta. Poželeo sam da ja to uradim, ali onda bi pomislila da sam neki kosoljubac.
,,Jebiga, pomalo su izlizane pesme, sve se vrte u krug.", izgovorih dok se red ispred wc-a povećavao.
,,Pa, nije do pesama, one su forever rock, ako me razumeš? Nego ljudi su dosadni, nisu zabavni. Znaš kod nas u Francuskoj..."
Tako sam saznao dve grane njenog porodičnog stabla, keva joj je bila Francuskinja, a ćale Srbin. Negde pred kraj, uzeo sam joj broj telefona, ne znajući da li mi je dala lažni ili pravi. Toliko sam želeo da je poljubim to veče, ali ona nije. Samo mi je ponovo predala svoju šaku u moju. Kapirate šta sam mislio dok sam posmatrao beličastu kožu njene ruke? Ej ljudi, ne budite toliko maštoviti. Mislio sam kako bi joj burma stajala na domalom prstu. Hahaha...
Otpratio sam je u noć i nakon par dana okrenuo sam broj koji mi je dala. Naravno, glupavi ženski glas mi je govorio kako je Žizel nedostupna, tj. njen broj. Skontao sam da sam dobio šut u bulju i da mogu samo da maštam o njoj, njenim usnama i njenoj šaci.
Nakon dva dana mog depresivnog razvlačenja po krevetu, gledajući romantične komedije i jedući čokoladu...Ma sprdam se, nakon dva dana kresanja sa mojojm bivšom Ivanom (koja je iz Kule, inače), stiže mi poruka da je Žizel dostupna. Jebote, sledio sam se, ono šta sad?
Otkačio sam Ivanu, poslao je da kupi toalet papir i kasnije joj nisam otvorio vrata dok je ona beznadežno lupala po njima. Kada se umorila, otišla je.
Blejao sam na klonji kada sam čuo zvuk telefona. ,,Jebote, da nije Žizel?", pomislio sam, a onda sam skontao da nemam čime da se obrišem. ,,Jebena Ivana!" Našao sam neki zaostali kruti papir i uspeo da sprovedem misiju u delo i obujmio sam svoj anus čistinom. Znam, odvratan sam.
Bio je to propušten poziv sa kevinog broja, ali imao sam i poruku.
,,Ej, ne znam da li me se sećaš? Upoznali smo se na žurki u onoj opasnoj rupčagi. Javi se, ponekad da popijemo piće. Ja častim. Žizel"
Sto mu gromova! Koji kurci! Jebote, kakva riba, Žizel šmekerčina, nema šta. Smogao sam snage i okrenuo njen broj. Taman dok sam pripremao glas da bude što dublji, javio se muškarac i to na francuskom:
,,Bonjour, Gisele ne est pas..." Prekinuo sam razgovor. Dubinsko razočarenje mi je zakovalo dušu. Ostavljao sam Žizel u mislima i pre nego što je postala moja...Jebiga, snovi su jedno, a realnost je drugo.
Nakon par sati, zazvonio mi je mobilni, pogađate ko me je zvao?
Ma keva, da me podseti da imam ručak u rerni i da ga podgrejem. Ne zna moja Radmila da njenom sinu nije ni do kakve musake sa domaćim krompirom.
Taman sam tonuo u beznadežan san i počeo sam u snu da ljubim Žizeline usne, kada me je trglo zvono na vratima. ,,Ko je to brate? Taman sam zakuntao." Nadrkano sam ustao sa kreveta. Kada sam otvorio vrata, kao da su me anđeli odvezli na nebo u mercedesu SL 65 AMG. Žizel, lepa kao sto bogova, stajala je ispred mene.
,,Nisi se javio, pa sam ja morala da dođem do tebe. Mogu li da uđem?" Kosa joj je bila svetlija nego one noći, a usne boje najzrelije jagode, a tek oči...Nisam skapirao kako je znala gde živim, a i bilo me je baš briga.
,,Uđi, sunce najdraže, uđi i ne izlazi nikada!", pomislio sam dok sam se pomerao da bih joj napravio prostora da uđe u moj cenjeni dom. Mora da sam se mrdao kao kamenjar, jer nisam mogao da verujem da je Žizel predamnom i u mom stanu.
Da se razumemo, dobar sam ja komad, nisam za bacanje ali ona, ona je svetica.
,,Dobar ti je stančić. Hoćeš li me poslužiti pićem ili ćeš stajati tu, k'o popišan?" Upita me ona, Žizel dominatrix.
,,Da, hoću naravno. Šta ćeš da piješ?"
,,Imaš li možda vodku?" Upravo je sela na moju sofu iz praistorije i prekrstila je noge. O Gospode, obučena je u haljinicu od onog lakog materijala, kako se zove, kako beše...Ma nebitno, bitno da joj vidim butkicu i tako želim da je dodirnem.
,,Nemam vodku, imam samo radžu od dunje." Polako ostajem bez žvala.
,,Može! Obožavam dunju."
Nakon par čašica smo se ljubili, pa smo vodili ljubav, pa smo se opet ljubili i osećao sam se kao da sam na nekoj ludoj planeti, gde samo nas dvoje postojimo.
Žizel je ostala kod mene narednih 6 meseci. Partija dunjovače, pa partija seksa i tako u krug. Radmila nam je kuvala, nas dvoje smo samo uživali u ljubavi. I tako me je Žiza (kako sam joj dao nadimak) zaljubila u sebe. Kada bih blejao sa ortacima u kraju, mislio bih samo na nju i na to koliko mi nedostaje. Shvatio sam da bih da se ženim. Poželeo sam da oženim Žizel i da je ljubomorno zadržim samo za sebe i da nikome ne dozvolim da ikada više poljubi njena usta i da nikada više niko ne prodre u moje mesto, u nju.
,,Sine, ti si se zaljubio.", reče mi keva jedno veče dok sam blejao sa njom, čekajući da se Žiza vrati iz bioskopa. Bila je sa drugaricom kojoj nisam znao ime. Zapravo, nikoga od Žizelinih prijatelja nisam poznavao. Samo sam znao nju. S druge strane ona je upoznala sve moje ortake: Kizu, Slavka, Miška i Predatora. Svi su je gotivili i potajno mi zavideli što se na meni ljuškaju takvi bokovi.
,,Jebiga sinovci, ili jeste ili niste." Podučio sam ih jedno veče, dok smo duvanili kod Prleta gajbi.
,,Stigla sam!" Iz lošeg razmišljanja trgao me je glas golubice, Žizel se vratila kući. Kod mene.
,,Kako je bilo u bioskopu?", upitao sam je dok mi se približavala.
,,Super. Film je bio ok, ali Lara, ona je toliko cool..."
,,Mogao bih da upoznam tu tvoju Laru?" Aha, eto ti sad Žizel! Uzela je crvenu jabuku sa stola i sa punim ustima zrele jabuke mi odgovorila:
,,Naravno, kad želiš da se vidimo sa njom?" Nije ni trepnula dok je to izgovarala, tako da sam zlurade slutnje ostavio iza sebe.
Druge noćne more su se, zatim pojavile. Počeo sam sebe da opterećujem Žizelinom prošlošću. Nisam znao da li je ikada imala dugu vezu, da li je bila zaljubljena ili povređena. Dok je ona radila (pronašla je bila posao u jednoj prodavnici nameštaja), ja sam provodio dane misleći na nju i praveći različita scenarija u vezi njenih bivših ljubavi. Nemojte me pogrešno shvatiti, tražio sam posao, nije da sam želeo da živim od kevine i Žizeline plate, ali nije bilo ni jedne jedine ponude za diplomiranog ekonomistu bez iskustva. Upadao sam polako u depresiju.
Kada se tog podneva vratila sa posla umorna i gladna, odmah sam je sa vrata upitao:
,,Je li Žizel, jesi li ikada pre mene bila zaljubljena?" Skinula je jaknu, otišla u kuhinju i krenula da sipa sebi hranu. Ignorisala je moje majmunsko ponašanje.
,,Odgovori mi!", prodrao sam se. Pogledala me je, i u očima sam joj video bes i strah.
,,Mogu li da jedem prvo? Crkla sam gladna i preumorna sam za tvoje ljubomorne ispade." Primirile su me njene reči. Vratio sam se na svoje mesto i kao poslušna kuca, ućutao sam. Kasnije, kada je završila sa obrokom, tromo se dovukla i sela je do mene. Zapalila je cigaretu.
,,Zašto te to zanima?", upitala me je.
,,Zato što bih voleo da znam nešto malo više o tebi." Piljio sam u pod.
,,Aha, sada smo u radoznalom stadijumu." Namrgođeno je rekla.
,,Nazovi to kako hoćeš, ali voleo bih da znam. Volim te i eto, zbog toga."
,,Kao da je prošlost bitna..." Uznemireno je negodovala moja pitanja.
,,Bitna je! Meni je bitna. Ti znaš za moje bivše. Znaš za Ivanu, Violetu, Kristinu i Mariju. To su moje bivše ljubavi. Šta ja znam u vezi tebe? Hm, da vidimo. Da si iz Francuske, da ti je otac Srbin a majka Francuskinja. Da ne voliš more, da voliš šumu, da si rak u horoskopu, da ne voliš romantične filmove, da se gadiš na piletinu, da voliš da nosiš kratke majice, da voliš kada si ti gore..."
,,Prestani! Ovo je otišlo predaleko." Odjednom je prekinula moja oskudna nabrajanja.
,,Dosta Marko, zaista. Ispričaću ti."
Zatim mi je rekla da je samo jednom bila zaljubljena, u nekog Pjera, jebem li ga valjda se tako zove. Da ju je mnogo povredio i da od tada nije verovala u ljubav, sve dok mene nije upoznala.
Eto, objašnjenje kao iz snova, ja sam bio taj koji je izlečio Žizel, prelepu Žizel. Ali meni đavo nije davao mira. Gledao sam gde ću da je sapletem, gde ću da pronađem Žizelinu mračnu tajnu.
Bila je u mom naručju i bezbrižno je disala. Gledali smo neki akcioni film na tv-u. Opet je počela da me opkoljava ona golicava, nesnosna, zla nit u meni.
,,Ej Žizo, spavaš li?"
,,Jok." Rekla je.
,,Hvala ti što si mi danas ono ispričala. Zaista mi znači, ali..."
,,Kod tebe uvek ima neko ,,ali"? Zar ne shvataš da ne volim da pričam o mojoj prošlosti?" Napustila je moje rame i deo ruke.
,,Da, ali odgovori mi na još samo jedno pitanje i neću te više smarati, ok?" Izraz lica mi je bio kao u dobrog psića, znao sam da neće odoleti.
,,Ok, pobedio si, još samo jedno pitanje." Sedela je u mojoj dugačkoj majci, koja je njoj bila do pola butina.
,,Ali, da mi iskreno odgovoriš?"
,,Hoću."
,,Obećavaš?", bio sam uporan.
,,Obećavam, biću iskrena."
,,Sa koliko njih si bila pre mene?" Osetio sam kako se mračna sila odmah isprečila između nas dvoje. Žizel je promenila izraz lica i postala je nekako starija.
,,Zašto te to zanima?" Okrenula mi je leđa, i mada joj je ispao jedan guz nisam razmišljao o seksu.
,,Zato, zanima me. Hoćeš li mi odgovoriti?", nastavio sam.
,,Marko, to je intimna stvar i to je samo moje nešto. Zašto si postao takav? Zašto si postao takav?!" Počela je da plače. Pokušao sam da joj priđem, da je zagrlim ali odbila je moju ponudu.
,,Reci mi Žizo. Samo još ovo pitanje i smiriću se, obećavam." Bila mi je i dalje okrenuta leđima i teško je disala.
,,Mučiš me, Marko..."
,,Znam, izvini neću više nikada. Zaista." Okrenula se, lice joj je bilo umrljano suzama.
,,Zašto da zbog toga kvarimo ovu našu ljubav, ovo što imamo?" Hvatala je zadnji voz za sreću, moja Žizel.
,,Ne kvarimo...Ja jednostavno, moram da znam. Obuzmu me neke misli i po ceo dan o tome razmišljam. Reci mi, molim te, razuveri me."
,,Pre tebe sam bila sa..." Nabrajala ih je u glavi, video sam kako računa. Uhvatio sam posteljinu svojim divljačkim prstima.
,,Bila sam sa njih trideset i osam."
Crno. Samo crnilo pred očima. Onesvešćenje.
,,Eto, jesi li sad zadovoljan? Rekla sam ti svoju ,,mračnu tajnu". Ti si mi trideset i deveti." Rekla je brojku bez imalo srama. Rekla je i nije ni zaplakala.
Nisam uspeo ni reč da progovorim. Te noći sam spavao na sofi, dok je ona celu noć plakala na krevetu.
Žizel se sutradan spakovala i otišla. Čuo sam da je sada u Novom Sadu. Udata je za nekog budžovana i imaju jedno dete. Ona je prelepa i dalje. Nakon nje nisam uspeo da se ostvarim ni u jednoj vezi. Ribe su samo dolazile i odlazile, a ja sam ostajao. Na onoj istoj sofi, sa puno tripova u glavi i sa čašicom šljivovice (dunjovaču više ne pijem).
Uskoro punim trideset i pet godina, i dođu mi tako neke mudrosti. Pustio sam bradu i debeo sam. Imam salo na stomaku, još malo neću videti ,,ortaka" dok šoram, ali nema veze. Ja sam pustio Žizu da ona bude srećna. Morao sam da propadnem da bi ona i dalje sijala. To mi je neka teorema, neka definicija naše prošlosti i našeg odnosa.
A možda...Samo možda, nije bitno sa koliko njih je bila pre mene?
Ali jebiga, koga ja to lažem, meni je bitno. Samo da ih nije bilo toliko...
Ako vam se dopada rubrika: ,,Iz muškog ugla", lajkujte moju stranicu na facebook_u: https://www.facebook.com/pages/Tvoja-Najbolja-Drugarica/433520430147271
Нема коментара:
Постави коментар